REGISTRUJTE SE NA: http://emdt.forumsr.com/

Ukoliko volite telenovele, registrujte se na: http://emdt.forumsr.com/ jer ovaj forum više ne radi.
 
HomeHome  PortalPortal  FAQFAQ  SearchSearch  MemberlistMemberlist  RegisterRegister  Log in  GalleryGallery  CalendarCalendar  
Forum je zatvoren. Ukoliko volite telenovele, registrujte se na: http://emdt.forumsr.com/

Share | 
 

 Anđeo čuvar

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Anđeo čuvar   Wed 30 Jul 2014 - 11:58

Anđeo čuvar

Sinopsis

Sara je mlada devojka iz provincije koja dolazi na studije u veliki grad. Ona je pre svega dobrodušna i inteligentna devojka koja ima ciljeve u životu i koja se zalaže za njihovo ostvarenje. Takođe je mirna i povučena, retko izlazi i retko sklapa nova poznanstva. Ona živi u iznajmljenom stanu sa dve svoje najbolje prijateljice. Veoma je zadovoljna svojom emotivnom vezom sa Marcom, koji joj je velika podrška u svemu. Međutim, jedna noć iz korena menja njen život. Sara uviđa da je život u velikom gradu, u kome stalno vrebaju opasnosti, potpuno drugačiji od bezbrižnog života u njenom rodnom selu. Ali, Sara nije sama. Kao i svako ljudsko biće i ona ima svog anđela čuvara. Međutim, njen anđeo čuvar je drugačiji od ostalih. On je uvek tu da je izbavi iz nevolje, da je zaštiti, ali uvek postoji i ona druga strana. Ta druga strana njenog anđela pretvara u nešto drugo, mračno i opasno.
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Thu 31 Jul 2014 - 0:00

1. epizoda

Bilo je toplo majsko veče i Sara je stajala pokraj otvorenog prozora. Lagani vetrić njihao je zavesu i dodirivao joj meku kožu. To joj je prijalo i osvežavalo je. Ispred nje je bilo veliko ogledalo. Stajala je tu već neko vreme i zadovoljno posmatrala sebe. Jednostavna crna haljina joj je savršeno pristajala, pratila liniju njenog tela i isticala sve njene atribute. Lice joj je bilo rumeno i nasmejano. Bila je srćna, uzbuđena, nestrpljiva. Misli su joj lutale.
Zvono na vratima je trže i ona se široko osmehnu i pohita da otvori.
„Ćao!"-uzviknu Rocio i upade u stan. Sara se malo razočara kada je vide.
„Zašto si se tako skockala? Izlaziš nekud?"-pitala je Rocio ljubeći Saru u obraz.
„Da, trebalo bi."-odgovorila je.
„Baš lepo. Gde ideš?"
„Marco me vodi na večeru. Danas nam je šest meseci. Ali, nema ga već pola sata. Zvala sam ga. Ne javlja mi se, a obično ne kasni."-govorila je Sara pomalo zabrinuto.
„Ma doći će sigurno. Baš si lepa. Oduševiće se kad te vidi."
„Hvala. Pozvao je i svoga brata, snaju i najboljeg druga na večeru. Želi da me upozna sa njima."
„Opa! Pa on to namerava ozbiljno s tobom, čim te upoznaje sa familijom."
„Ne znam. Volela bih da ostavim dobar utisak na njih. Pomalo me hvata trema"
„Ma šta ti je? Ne sumnjam u tebe. Oduševićeš ih sve."-osmehivala se Rocio i tapšala Saru po ramenu.
Zvono se opet oglasilo.
„Ovo je on. Hajde otvaraj!"-uzviknula je Rocio.
„Zdravo. Stigao si."-prošaputala je Sara kada je videla Marca na vratima i nežno ga poljubila.
„Hoćemo li?"-upitao ju je i Sara ga je iznenađeno pogledala. Glas mu je bio neobično hladan.
„Samo da uzmem torbicu."-okrenula se da potraži torbicu, a Rocio je promolila glavu iza vrata susedne sobe.
„Šta kaže?"-šapnula je.
„Ništa. Nije mi čak ni rekao kako izgledam. Čini mi se da nešto nije u redu."
„Ma čini ti se samo. Sve će biti okej. Lepo se provedi."-dobacila joj je Rocio i poslala poljubac.
"Hvala. Nemojte me čekati."-Sara joj se nasmešila i izašla iz stana.

Vozili su se u tišini. Marco je ćutao i Sari je delovao pomalo odsutno. Ona je sedela u svom sedištu i ponekad bi bacila pogled ka njemu. Bio je ozbiljan, kao i uvek, mada mu je ovoga puta pogled bio pomalo drugačiji. Oči su mu bile crvene i širom otvorene.
„Možda i on ima tremu. Možda se plaši kako ću se dopasti njegovima. Da, sigurno je to. Jadničak. Tako bih ga sada zagrlila i rekla da brine bez potrebe."-govorila je Sara samoj sebi dok ga je sa osmehom posmatrala.
Ispružila je ruku i dotakla njegovu kosu. Primetila je da se trgao.
„Volim te. Sve će biti u redu."-rekla mu je sa osmehom.
„Naravno."-odvratio je hladno. Iznenadila ju je ta hladnoća u njegovom glasu. Spustila je ponovo ruku na svoje krilo. Ovo veče uopšte nije zamišljala ovako.

Pola sata kasnije već su sedeli u jednom jako lepom i otmenom restoranu. Sara je sedela pored Marca koji je već ispijao treću čašu vina. Ni po dolasku u restoran njegovo ponašanje se nije promenilo. Uglavnom je ćutao i Sari je bilo pomalo neprijatno zbog toga. Naspram njih su sedeli Marcov brat i njegova supruga. Marcov dve godine stariji brat, Carlos, je izgledao veoma opušteno i dobroćudno. Od samog dolaska pravio je šale na svoj račun i pokušavao da poboljša zategnutu atmosferu. Njegova žena Magdalena bila je jako lepa, ali po Sarinoj proceni uobražena. Malo je govorila. Sara je primetila kako ju je odmerila od glave do pete kada je ušla. Gledala ju je sa visine i to joj se nije dopalo. Marcov najbolji prijatelj Nicolas sedeo je sa Sarine leve strane. I on je bio jako prijatan i raspoložen.
„Marco nam non stop priča o tebi. Sada vidim da vidim da uopšte nije lagao kada nam je pričao koliko si lepa."-govorio je Sari Nicolas.
„Hvala."-rekla je stidljivo.
„Stvarno brate, ko bi rekao da imaš ovako dobar ukus. Sve si nas iznenadio."-rekao je Carlos. Svi su očekivali da će Marco reći nešto na to,ali on je ćutao.
Marcova snaja se nakašljala,„A šta gospođica studira?"
„Studiram pedagogiju. Na prvoj sam godini."
„Ne znam koliko će ti se to isplatiti u budućnosti. Nemoj pogrešno da me shvatiš ali dece je sve manje. Ja sam uvek za studiranje nekog fakulteta sa kojim ćeš imati perspektive u budućnosti." -govorila je
„Slažem se,ali ja ne mogu da se bavim nečim u čemu se ne pronalazim i što me ne zanima. Nadam se da će mi se ukazati neko radno mesto. Videćemo već. Rano je još da prognoziramo."-odgovorila je Sara.
„U pravu si. Ljudi su različiti. Ima različitih temperamenata. Postoje oni ljudi koji se mogu baviti onim zanimanjima koja im nisu omiljena i da pritom budu veoma uspešni u tome. To su za mene sposobni ljudi."
„Kao ti dušo. Moja supruga je želela da završi sasvim drugi fakultet, ali je poslušala savet svoga oca."-govorio je Carlos grleći Magdalenu.
„Da. I sada vidim da je bio potpuno u pravu. Šta bih postigla da sam završila ono što sam želela? Verovatno će i tebe takva sudbina zadesiti, s obzirom na odabir zanimanja."-govorila je,a Sara je poželela da je zgazi.
„Ne slažem se sa tobom Magdalena. U životu nema pravila. Znam niz slučajeva gde ljudi nisu završili bog zna kakve škole, a opet su uspešniji od onih koji su se školovali."-rekao je Nicolas i Sara mu se zahvalno osmehnula.
„Da, imaš pravo. Šteta što se ti nisi svrstao u te koji su i bez škole postali uspešni."-rekla je cereći se.
„Možda nisam završio škole i nemam tako velika znanja kao ti, ali zato imam ljudskost, a ona se ne može steći ni u jednoj školi, niti se može kupiti velikom platom",odgovorio joj je srdito.
Magdalenino lice se zajapurilo od besa i taman je htela da mu odgovori kada je Marco naglo ustao od stola i bez reči se uputio ka toaletu.
„Društvo, stvarno ste malo preterali. Ovo je trebala da bude jedna prijatna večera, a ne takmičenje u prepucavanju. Magdalena, spusti malo loptu."-rekao je Carlos spustivši svoju ruku preko njene.
Ona je naglo trgla ruku,„Sad još ispadoh ja kriva! Kao da nisi čuo kako me je samo prozivao!"-razdrala se i gotovo trčećim korakom pohitala ka toaletu.
Sara je sve to nemo posmatrala i jedino što je želela jeste da što pre ode kući, da se šćućuri u svom krevetu i da bude kraj svojih cimerki, a ne kraj ovih ljudi koji su joj delovali tako strani. Najveći stranac za nju te večeri je bio zapravo njen Marco.
„Carlose, ja se stvarno izvinjavam. Preterao sam, ali mi nije bila namera."-govorio je Nicolas i na licu mu se videlo da mu je krivo što je sve ovako ispalo.
„Ma ne brini. Moja žena ponekad stvarno ume da bude prava đavolica. Ali, u suštnini je pravi anđeo."-odgovorio je Carlos.
„Nadam se da ću je nekad videti i u tom izdanju."-promumlao je Nicolas za sebe.
„Izvini snajka. Stvarno smo ti uništili veče."-rekao je Carlos i potapšao Saru po ruci.
„Ma kakvi. Nemaš razloga da mi se izvinjavaš."-osmehnula mu se Sara,„Idem do toaleta."
Ustala je i uputila se ka toaletu. Oči su je peckale i osećala je da će svakog trenutka zaplakati. Ubrzala je korak. Samo da se zatvori na par minuta u neku kabinu i pokuša da se pribere. Ova noć bila je za nju veliko razočarenje, posebno zbog toga što joj je ovo bila prva ozbiljnija veza i velike nade je polagala u nju. Bila je zaljubljena kao nikada do sada.
Stisnula je kvaku ženskog toaleta i zakoračila unutra. Pogled joj se skamenio na prizoru koji je bio pred njom. Njen dečko je upravo tu, ispred nje, na sred ženskog toaleta ljubio Magdalenu, ženu svog rodjenog brata.

Kraj 1. epizode
Da li se nekome dopada?
Back to top Go down
View user profile
LadyEstrella
TVNovele VIP član
TVNovele VIP član
avatar

Broj postova : 3557

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Thu 31 Jul 2014 - 3:13

Dobro je,dopada mi se,kad uvedeš nove likove u radnju,biće još bolje.Samo nastavi.
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Thu 31 Jul 2014 - 3:22

Hvala ti.
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Thu 31 Jul 2014 - 4:42

2. epizoda
„Marco."-izgovorila je Sara jedva čujno zgranuta onime što vidi. Nije imala glasa. Gledala je razgoračenih očiju kako se Marco iznenadjeno okreće, hvata je za ramena i panično je doziva.
„Saro..Nije onako kao što ti izgleda. Veruj mi, nije. Sve ću ti objasniti mila."-čula je njegov drhtavi glas koji joj se činio kilometrima daleko od nje. Bacila je pogled ka Magdaleni. Stajala je kraj lavaboa i pridržavala se za njega. Suze su joj tekle licem i izgledala je tako jadno i malo. Bila je potpuna suprotnost nadmenoj dami koja ju je odmeravala kada je ušla u restoran.
„Ovo je kraj Marco."-izustila je i odgurnula njegove ruke sa sebe. Istrčala je iz toaleta. Trčala je hodnikom, ka izlazu, a suze su joj se slivale niz lice i jecaji odjekivali.
Osetila je malo olakšanje kada se našla napolju, na svežem vazduhu. Okrenula se još jednom ka restoranu i shvatila da Marco nije ni pokušao da je stigne, da joj kaže nešto na kraju. U tom momentu je shvatila da je uopšte nije ni voleo, nikada. Verovatno je bio sa njom samo da bi prikrio svoju vezu sa snajom, kako niko ne bi posumnjao. A ona je kao i obično nasela na sve. Vrtelo joj se u glavi i počela je duboko da udiše noćni vazduh. Nije on zaslužio da ona plače zbog njega. Osvrtala se okolo pokušavajući da ublizni pronadje neki taksi, ali joj je pogled bio zamagljen suzama.
„Treba li vam taksi gospođice?"-začula je glas i osvrnula se. Debeo, sredovečni čovek sa velikim pivskim stomakom stajao je naslonjen na žuti taksi.
„Da, molim Vas."-osetila je veliko olakšanje što će se konačno vratiti kući i pobeći od svega. Pohitala je brzo ka taksiju i taksista joj je otvorio vrata. Rekla mu je adresu i on je upalio motor.
Dok su se vozili neka tužna balada je svirala na radiju. Sari je to još teže palo, pa se pribila uz sedište i naslonila glavu na prozor. Gledala je negde u daljinu, a zapravo ništa pred sobom nije videla. Nije želela da plače ali su se suze same slivale niz obraze. Telefon u tašni joj je zapištao i ona ju je otvorila da ga nadje. Drhtavim prstima ga je dohvatila i otvorila poruku koju je dobila. Pročitala ju je i glasno zajecala. Jednostavno nije mogla da se smiri.
„Gospodjice, jeste li dobro?"-začula je taksistu kako je pita, ali nije imala snage da mu odgovori.
Nakon par trenutaka taksista je skrenuo sa puta i zaustavio auto. Sara se trgla. Mesto na kome su stali bilo je mračno i pusto.
„Zašto smo stali? Da li je sve u redu sa autom?"-pitala je Sara, ali taksista joj nije odgovorio. Izašao je iz auta i Sara je osetila panični strah. Pratila ga je pogledom i kada je videla da ide ka vratima iza kojih se ona nalazila, brzo je krenula ka drugim i drhtavim prstima ih otvorila. Zgrabila je torbu i počela da trči niz put što je brže mogla. Međutim, brzo je osetila snažne ruke oko svog struka.
„Nemoj da bežiš srce. Ja ću da te utešim i oraspoložim.“-promumlao joj je taksista u lice i ona je osetila užasan zadah iz njegovih ustiju. Bio je pijan.
Zaječala je i počela da se otima. Udarala ga je rukama i grebla po licu.
„Znači tako ćemo da se igramo.“-nasmejao se.
Povukao ju je za kosu i ona je zabacila glavu u nazad. Zavrištala je kad joj je poljubio vrat.
„U pomoć! Molim vas, pomozite mi!“-vrištala je i otimala se,ali su se njegove ruke obavile kao klešta oko njenog stuka.
Povukao ju je ka taksiju i prislonio na njega. Nije imala snage da se otima, samo je glasno jecala.
„Prelepa si.“-promrmljao joj je na uvo i ugrizao je za vrat. Vrisnula je i gurnula ga. Medjutim, on ju je privio još čvršće uz sebe i počeo da otkopčava pantalone.
„Molim te, nemoj! Molim te, stani! Preklinjem te, pusti me!“-jecala je.
„Mnogo me uzbuđuješ lepotice.“-rekao je zadižući joj haljinu i stiskajući joj butine.
„Neeee!“-vrištala je. Za njenim vapajima začuo se i zvuk nekog vozila.
„Stanite, stanite, molim vas! Pomozite mi!“-vrištala je za motorom koji je upravo projurio kraj njih.
„Nemoj da se trudiš. Niko te neće čuti. Samo se opusti i biće ti prelepo.“-šaputao je.
„Stanite! Molim vas!“-vikala je za drugim motorom koji je projurio.
Taksista joj je podigao haljinu i svojim nogama raširio njene. Nije bilo svrhe da se više trudi da pobegne. Na vidiku nikog nije bilo. Morala je jednostavno da se prepusti. I taman kada je pomislila da sledi ono najgore osetila je veliko olakšanje. Taksista više nije stajao nad njom. Čula je snažan tresak i taksista se zateturao. Videla je momka koji je poleteo za njim na zemlju i počeo snažno da ga tuče.
„Naučiću ja tebe pameti bedno kopile!“ –vikao je mladić udarajući taksistu svom snagom po licu. Taksista je krvario i nije imao snage da se odbrani. Mladić nije prestajao, a Sara je stajala kao ukopana.
„Leo, stani! Stani, molim te! Ubićeš ga, jebote!“- Sara je tek tada primetila devojku koja je sišla sa motora kojim je došla sa mladićem koji ju je odbranio. Skočila je od njega i pokušavala da ga odvoji od taksiste.
„Molim te Leo, dosta je bilo!“-vikala je, ali mladić nije prestajao.
„Stani!“-viknula je Sara i mladić se zaustavio pre nego što je još jedan njegov udarac poleteo ka taksistinom licu.
Podigao je pogled ka Sari, a ona je, iako u šoku zbog svega što joj se izdešavalo ove večeri, shvatila da je ovo jedan od najlepših momaka koje je upoznala. Lice mu je bilo ozbiljno i besno, a znoj mu se slivao niz čelo. Ispod crne, kožne jakne jasno su se videle mišićave ruke. Zglobovi na šakama bili su mu krvavi od udaraca.
„Jesi li dobro lepotice?“-upitao je Saru izvivši usta u blagi osmeh.
„Je li živ?“-pitala je Sara sva premrla od straha.
„Živ je, samo je dobio ono što je zaslužio. Mislim da se posle ovoga neće usuditi da uradi bilo šta slično.“-ustao je sa zemlje i prišao Sari.
„Jesi li dobro?“-pitao ju je, a Sara je klimnula glavom.
„Leo!“-pozvala ga je devojka kada je položio ruke na Sarina ramena. On se nije obazirao.
„Drhtiš sva. Obuci ovo.“-skinuo je jaknu sa sebe i njome ogrnuo Saru.
Zvuk motora se začuo i ubrzo se kraj njih i zaustavio. Na njemu je bio jedan mladić.
„Brate, šta se ovde dešava?“-pitao je mladić Lea.
„Ništa. Ja ću odvesti gospođicu kući, a ti odvezi Roxanu. I molim te, pobrini se za ovoga.“-pokazao je glavom ka taksisti koji je ležao u nesvesti.
„Bez brige brate.“-odvratio je mladić.
„Leo, ne može tako! Ja hoću da me ti voziš!“-viknula je devojka.
„Roxana, molim te!“-povisio je glas na nju i ona je ućutala, ali je Sari dobacila pogled pun mržnje.
„Hajdemo.“-rekao je Leo Sari i uhvatio je za ruku.
„Siguran si da je živ?“-pitala je Sara i dalje uplašena.
„Da. Ne brini.“-uputio joj je najlepši osmeh koji je do tada videla.

Sara se trgla iz svojih misli tek kada je prepoznala kraj kroz koji se vozila sa nepoznatim mladićem i shvatila da je blizu svog stana. Sedela je iza njega, na njegovom motoru, dok su jurili kroz noć. Ruke su joj bile obavijene oko njegovog struka, a obraz prislonjen na njegova ledja. Sari beše neprijatno zbog toga i ona se uspravi. Vazduh je bio jako svež i oštar i ona pomisli kako je mladiću sigurno hladno u tankoj majici koju je imao na sebi. Njegova kožna jakna je još uvek bila na njoj.
„Ovde stanujem“-rekla je i mladić je zaustavio motor ispred njene zgrade. Polako je ustao i pružio joj ruke kako bi joj pomogao da siđe sa motora. Ruke su mu bile tople, baš kao i njegove kestenjaste oči.
„Hvala ti. Ne znam ni šta da ti kažem sada. U šoku sam. Mnogo sam ti zahvalna i nikada neću moći da ti se odužim za ovo što si učinio za mene. Ako ti ikada bilo šta zatreba, znaš gde stanujem. Potraži me, ja ću ti uvek rado pomoći.“-govorila je brzo, a glas joj je podrhtavao.
„Polako, smiri se. Sva drhtiš. Ispratiću te do stana. Otići ću tek kada se uverim da si na sigurnom.“-sklonio joj je umršene pramenove sa obraza i Sara je zadrhtala.
Pošla je ka ulazu u zgradu, a on je išao za njom. Ćutke su se vozili liftom, a kada su stigli na treći sprat Sara je potražila kljuceve u svojoj torbici.
„Pomoći ću ti.“-rekao je mladić kada je video Saru kako bezuspešno pretura po torbi.
„Ne vidim ih. Pokušaj ti.“-pružila mu je torbu i on ju je ponovo pretražio.
„Nisu ovde.“-rekao je.
„Mora da su mi ispali negde u svom onom haosu. Nema veze. Zvoniću.“-rekla je i pritisnula zvono kraj vrata.
„Tvoji roditelji će se sigurno uspaničiti kada čuju zvono ovako kasno.“
„Živim sa drugaricama.“-rekla je Sara, a Leo je klimnuo glavnom.
„Leo!“-Sara i Leo se trgoše kada začuše piskav ženski glas.
„Otkud ti ovde? Da li mene tražiš?“-vitka plavuša u kratkoj spavaćici izašla je iz susednog stana i prišla im.
„Hm..ne. Dopratio sam gospođicu.“,rekao je Leo, a Sara je primetila kako mu je neprijatno zbog plavuše.
„Gospođica je moja komšika.. Znaš Leo baš sam mislila danas na tebe.“-nastavila je plavuša.
„Jesi li?“-smeškao joj se Leo, a Sara je ponovo pritisnula zvono.
„Da. Baš nam je bilo lepo onda. Nisi me nazvao posle, a obećao si. Zvala bih ja tebe, ali nisi mi ostavio broj. Divno je što smo se sad sreli. Mora da je sudbina.“-blebetala je.
„Verovatno da jeste.“-govorio je Leo i Sara je zaključila da ga razgovor sa plavušom zabavlja.
Vrata Sarinog stana su se konačno otvorila i Fernanda i Rocio su se pojavile na njima. Bile su sanjive i u pidžamama.
„Saro, to si ti. Zašto zvoniš? Gde su ti ključevi? Znaš kako smo se uplašile?“-govorila je Rocio zevajući.
„Saro, šta ti se dogodilo? Kako to izgledaš? Gde je Marco?“-vikala je uspaničeno Fernanda hvatajući Saru za ruke.
„Stvarno, šta ti se dogodilo?“,pitala je Rocio konačno uvidevši da nešto nije u redu.
„Dogodilo se dosta toga, ali ne brinite sada je sve u redu. Hajdemo unutra.“-rekla je Sara.
Okrenula se ka Leu,“Udji“-rekla mu je i on je pošao za njom.
Plavuša je ostala da stoji pred vratima.
„Šta ti tražiš ovde?“-pitala ju je Rocio zatvarajući vrata.
„Ništa. Samo poruči Leu da kada bude kretao obavezno svrati kod mene.“-dobacila je.
Rocio je podigla obrvu, podrugljivo se osmehnula i zalupila vrata ostavljajući plavušu da stoji pred njima.
Nakon pola sata i Fernandi i Rocio je bilo jasno šta se Sari te večeri dogodilo. Leo je još uvek bio tu. Sedeo je na fotelji i slušao Saru kako prepričava upravo minulu situaciju.
„Ne mogu da verujem. Kakav kreten.“-govorila je Rocio.
„Ko bi rekao to za Marca.“-dodala je Fernanda koja je sedela kraj Sare i milovala je po kosi.
„Ne želim više nikada da čujem za njega. Noćas je on za mene umro. Nemojte ga nikada više pominjati u mom prisustvu. Ne razumem kako je samo imao srca da mi pošalje onakvu poruku, da me moli da ga ne izdam. Nije me voleo. Rekao mi je u poruci. Molio me je da ga ne zadržim u ružnom sećanju i da mu oprostim što me je lagao. Kako sam mogla da poverujem u sve to? Zašto sam bila toliko naivna?“-plakala je Sara u Fernandinom zagrljaju.
„Smiri se Saro. Nije on vredan tvojih suza. Očito je da je promašio karijeru. Glumačka mu mnogo više leži.“-govorila je Rocio besno stiskajući pesnice kao da je u iskušenju da svakog časa nekog izmlati.
„Sve nas je obmanuo svojim lažima, ne samo tebe.“-govorila je Fernanda.
„A tek ona bezobraznica. Kako me je samo prozivala. Ima tako divnog muža. On je obožava. Ne razumem kako može tako da ga obmanjuje.“-jecala je Sara.
„Hajde dosta je bilo. Mislim da ti treba odmor. Sutra ćeš se već osećati mnogo bolje.“-govorila je Fernanda.
„Šta bih tek radila da me je onaj manijak silovao? Ne znam kako bih prešla i preko toga. Sam Bog mi te je poslao.“-Sara se kroz suze nasmešila Leu.
On je ustao sa fotelje, klekao pred njom i uzeo njenu ruku u svoju.
„Tvoja drugarica je u pravu. Svašta se izdešavalo noćas, ali najbitnije je da je to iza tebe. Ti si jaka i lako ćeš to preboleti i zaboraviti na sve, a taj gad će već dobiti što je zaslužio. Obećavam ti to. Sada bi bilo bolje da malo odspavaš. Ja idem. Svratiću sutra da vidim kako si.“-Sara je klimnula glavom, a on je prineo njene ruke usnama i poljubio ih. Ona je opet zadrhtala.
„Ispratiću te.“-rekla je Rocio kada je Leo ustao.
„Hvala ti za sve što si učinio za Saru.“-rekla mu je Rocio na vratima.
„Ma to nije ništa. Pazite je. Neka se dobro naspava.“-dodao je.
„Bez brige...I da! Marisela ti je poručila da te čeka i da svratiš kod nje.“-rekla je Rocio.
„Marisela?“-Leo je izgledao kao da prvi put čuje za nju.
„Da, Marisela. Komšinica. Stan do našeg.“-nasmešila se Rocio.
„Aha. Nisam znao da se tako zove.“-nasmejao se Leo, „Lepo od nje. Svratio bih, ali imam neka posla. Vidimo se.“-rekao je i izašao.
Rocio se gotovo trčeći vratila kod svojih drugarica i stala kraj prozora koji je gledao na ulicu.
„E moja Saro, nešto izgubiš, a nešto dobiješ. Ti si dobila premiju na lutriji.“-govorila je Rocio.
„Šta pričaš?“-pitala je Sara zbunjeno.
„Ovaj mali je pravi slatkiš. A osim toga jede ti iz ruke.“-ciknula je.
„Ti nisi normalna.“-rekla je Sara bezvoljnim glasom.
„Vidi, vidi kakav motor ima. Time si se dovezla?“-pitala je Rocio gledajući na ulicu.
„Da.“
„Ali ti se bojiš motora. Kako si se odlučila da sedneš?“-pitala je Fernanda pomažući Sari da skine razmazanu šminku.
„Nisam imala izbora.“-odgovorila je.
„Zašto bi se bojala kada ga vozi ovakav macan.“-govorila je Rocio, a oči su joj zadovoljno caklele.
„Molim te prestani da lupaš!“-viknula je Fernanda.
„Osim toga ima i devojku.“-dodala je Sara.
„Ma kakvu devojku?“
„Pa komšinicu Mariselu.“-odgovorila je Sara.
„Eh, daleko je ona od njegove devojke. Nije čak ni znao kako se zove.“-smejala se Rocio.
„Kako znaš? Nisi ga valjda ispitivala u vezi nje?“-pitala je Sara nervozno.
„Ma šta ti je. Samo sam mu prenela njenu poruku da svrati kod nje. Naravno, nije mu bilo ni na kraj pameti. Verovatno mu je Marisela kao i velikoj većini bila samo zabava na veče.“
„Baš lepo.“-dodala je Sara i otišla da se istušira.
Fernanda je pogledala u Rocio i zavrtela glavu u znak neodobravanja njenog ponašanja.
„Ma daj, prestani.“-nasmejala se Rocio.

Kraj 2. epizode.
Da li vam se dopada?
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Thu 31 Jul 2014 - 23:15

3. epizoda
Kada se Sara narednog dana probudila bilo je gotovo podne. Protegla se u krevetu, protrljala oči i zevnula.
„Jesi li se naspavala?”-začula je muški glas i trgla se. Tada je primetila Lea kako sedi na fotelji kraj kreveta,baš kao i sinoć kada ju je dovezao kući. Na sebi je imao čistu belu majicu i farmerke. Delovao je naspavano i odmorno, kao da sinoć nije do sitnih sati sedeo kod nje u stanu i slušao je kako jadikuje.
„Otkud ti?”-pitala je iznenadjeno.
„Obećao sam sinoć da ću svratiti da vidim kako si.“-govorio joj je osmehujući se.
„Da. Sećam se. Samo, nisam te očekivala ovako rano.“-rekla je Sara.
„Pa nije tako rano. Skoro da je vreme ručku.“
„Joj..Jesam li ja to propustila predavanja?“-strgla je prekrivač sa sebe spremna da skoči iz kreveta, ali ju je Leo zaustavio.
„Jesi. Ali to nije ništa strašno. Zar nije bolje što si ostala kod kuće i lepo se odmorila. Sinoć se svašta izdešavalo.“-govorio je.
„U pravu si.“-rekla je i uhvatila Leov pogled na svojim nogama. Na sebi je imala kratak šorc koji joj je služio za spavanje i otkrivao više nego što bi trebalo i jednostavnu majicu na bretele. Odmah se postidela i prekrila noge pokrivačem.
„Kako si od jutros? Osećaš li se makar malo bolje?“-pitao ju je zabrinuto, a Sara je verovala kako nije primetio njene porumenele obraze.
„Da,hvala ti. Gde su Fer i Rocio?“-pitala je.
„Otišle su. Rekoše da imaju obaveze na faksu. Ponudile su da ostanem ovde, kraj tebe, dok se ne probudiš i ja nisam mogao da ih odbijem.“-nasmešio se.
Sara mu se nesigurno osmehnula.
„Ostavile su ti doručak na stolu. Hoćeš da doručkuješ?“-pitao je.
„Da. Idem samo do toaleta.“-polako je ustala iz kreveta, zgrabila neseser i par krpica iz regala i izašla iz sobe.
Čim se našla iza vrata toaleta zgrabila je mobilni telefon i ukucala Fernandin broj. Nakon par sekundi začula je i Fernandin glas.
„Saro, ti si. Kako si? Kako se osećaš?“-delovala je stvarno zabrinuto.
„Osećam se predivno. Hoćeš li mi molim te objasniti šta onaj mladić radi u našem stanu?“-šaputala je nervozno u telefon.
„Čuva te.“-odgovorila je Fernanda.
„Čuva me?“-ponovila je Sara.
„Joj Saro.. Jesi li pobesnela zbog toga?“-pitala je Fernanda.
„Naravno da sam pobesnela. Otvorim oči kad ono on sedi na fotelji i pilji u mene. Jeste li vas dve poludele? Čak ga ni ne poznajete.“-ljutito je govorila Sara.
„Znala sam da ćeš pobesneti. Sve je to Rocio smislila. Lepo smo se dogovorile da nećemo na faks danas, a ona, čim ga je videla na vratima izvinila se kako imamo obaveze i zamolila ga da ostane. Znaš kakva je luda. Nemoj da se ljutiš.“-govorila je Fernanda.
„Joj samo da dođe kući. Nadrljaće.“
„Mislim da su joj se predavanja završila i da je na putu ka stanu. Ja moram sad da idem. Videćemo se posle, a ti se odmaraj i nemoj da se nerviraš.“-rekla joj je Fernanda.
Sara je spustila slušalicu i žurno počela da se sredjuje. Ovoga puta je Rocio stvarno preterala. Pošteno će je izrzbati kada se vrati kući. Dohvatila je neseser sa šminkom i otvorila bočicu sa puderom. Sipala je malo na ruku, a onda se predomislila i isprala pod vodom. Zatvorila je bočicu, a potom je opet otvorila i počela da se šminka.
Nakon par minuta ušetala je u malenu kuhinjicu sa trpezarijom. Leo je sedeo za stolom i čekao je, a kraj njega je sedela i tek pristigla Rocio.
„Ćao lepotice.“-doviknula joj je Rocio.
„Izgledaš prelepo.“-rekao je Leo ne skidajući pogled sa nje.
„Da mi je znati za koga si se tako udesila.“-cerila se Rocio i očima joj pokazivala na Lea.
„Ni za koga. Uplašila sam se svoga odraza u ogledalu. To je verovatno posledica teške noći koju sam imala. Zato sam želela da to malo prikrijem.“-odgovorila je Sara i pogledom ošinula Rocio.
„Pričaj ti to nekom drugom.“-Rocio se nije obazirala na Sarine signale da prestane.
„Sedi da doručkuješ.“-rekao je Leo i očima pokazao na tanjir sa pecivom.
Sara je klimnula i obišla oko stola kako bi sela pokraj Rocio. Pritom ju je povukla za pramen kose na šta je ona jauknula.
Leo je pogledao u nju.
„Mislim da me je upravo ujeo komarac. Bože kako su ta stvorenja dosadna.“-cerila se.
Leo se osmehnuo na njene reči i Sara se nadala da je poverovao u njih.
„Pa sada, pošto sam se uverio da si dobro i Rocio se vratila kući mislim da je vreme da podjem.“-rekao je Leo.
„Ma ne. Ostani još malo..“
„Pa da. Mogao bi. Rocio i ja imamo neke obaveze u gradu.“-prekinula je Sara Rocio.
„Eto. Odoh ja onda.“-ustao je.
„Hvala ti što si bio i što si brinuo. Dobro sam. Gotovo je sa onim plakanjem i jadikovanjem od sinoć.“-rekla je Sara i iskreno mu se osmehnula.
„Tako i treba. Znao sam da si jaka i da ćeš to prevazići na najispravniji način...Vidimo se onda.“-Sara mu je klimnula glavom, a on je izašao sa Rocio za petama.
Kada se Rocio vratila Sara nije mogla više da se suzdrži.
„Jesi li ti potpuno odlepila?! Šta radiš to?! Teraš mladića da sedi i čuva me dok spavam, a pritom ga vidiš drugi put u životu!“-vikala je Sara.
„Smiri se ljubavi. Ne diži frku bez potrebe. Pa videla si kako je sladak. Ne bi ti učinio ništa što se tebi ne bi dopalo.“-govorila je Rocio smireno.
„Šta imaš na umu Rocio? Ako umišljaš da ću da se smuvam sa prvim koji naidje, grdno se varaš. Pa valjda me poznaješ. Ovaj dečko uopšte nije moj tip i ne svidja mi se ni malo. Zapamti to. Ni-ma-lo.“-naglašavala je svaki slog.
„Ma zapamti ti šta ja tebi govorim. Sviđa ti se i to mnogo. Super Leo, tvoj super heroj.“
„Ma ne blebeći gluposti!“-vikala je Sara ponovo.
„Zašto si se onda tako doterala? Mene ne možeš da farbaš malena.“-Sari su se obrazi zarumeneli i proklinjala je sebe što se uopšte našminkala.
„I da. Mogla si da budeš malo pristojnija prema njemu. Stvarno nije imalo smisla da ga onako oteraš posle svega što je učinio za tebe. Sada možeš samo da moliš Boga da ti opet dođe pred vrata. Mada čisto sumnjam da hoće, nakon što je uvideo kakva si ludača.“
„Stvarno si preterala! Nisam ga oterala i stvarno nemam nameru da bilo koga molim da ponovo dodje. Čak šta više, ne želim više nikada da ga vidim!“
„Ma daj. Nemoj da se ljutiš na mene. Ja ti želim samo najbolje, a ovaj dečko to jeste. Srela sam komšinicu jutros. Slagala sam je da sam zaboravila da prenesem Leu njenu poruku. Ispričala mi je ponešto o njemu.“
„Ne interesuje me.“-odbrusila joj je Sara.
„Kaže da je bila u njegovom stanu. Stanuje sa drugom. Inače nema devojku. Priča se da je jedan od najvećih gradskih kazanova. Svako veče šeta drugu. Devojke mu jednostavno padaju pod noge.“
„Jesi li ti mene čula? Ne zanimaju me te gluposti!“-uzviknula je Sara i izletela iz sobe tresnuvši vratima.

Prošle su gotovo dve nedelje od Sarinog raskida sa Marcom. Ona je nastavila da ide na predavanja, uči za ispite i dobija dobre ocene kao i ranije. Znala je da kada čovek iskreno voli ne može se tako lako navići da voljenu osobu više nema kraj sebe. Tako je i ona i dalje tugovala za Marcom, ali to nije govorila drugima. Smejala se i bila ponovo ona stara iako su je i dalje pekli ožiljci koje je na njenoj duši ostavila Marcova prevara. Znala je da život ide dalje i da će pre ili kasnije i ona morati da nastavi tim putem. Zato je odlučila da prošlost ostavi iza sebe. Kada bi se bolna sećanja, kasno noću, prikrala u njenu glavicu, ona bi zagnjurila glavu u jastuk i tiho jecala ne bi li probudila cimerke. Nakon toga bi se osećala bolje, spremna da nastavi tamo gde je stala.
Lea nije videla od onog dana kada ga je, kako Rocio kaže, „oterala“ iz stana. Rocio ga je često pominjala i nastavljala sa svojim teorijama kako je on lud za Sarom i kako se i on Sari svidja mada ona to ne želi da prizna. Sara je govorila sebi da ništa od toga nije istina. A i da jeste, sada joj je najmanje od svega bila potrebna ljubavna veza. Naročito ne sa momkom kakav je Leo. I sama je čula za glasine koje su kružile o njemu. Nisu se mnogo razlikovale od onoga što je govorila komšinica Marisela.

Kada je Sara jednog sunčanog popodneva izašla iz zgrade fakulteta začula je dozivanje iza sebe.
„Sara!“-osvrnula se i iznenadila kad je prepoznala Lea. Išao je ka njoj. Činio joj se još zgodnij i lepši nego što ga je pamtila. Osmeh mu je poigravao na licu i Sara mu je uzvratila osmehom.
„Konačno se srećemo. Sećaš li me se?“-pitao je kada joj je prišao.
„Kako se ne bih sećala. Otkud ti ovde? Jesi li i ti student?“-pitala je.
„Ma kakvi. Čekao sam tebe.“-odgovorio je.
„Mene?“-Sara se iznenadila.
„Da. Dve nedelje je prošlo otkad nisam video najlepšu curu u ovom gradu. Znao sam da te ovde mogu naći. Zato sam došao da ti se divim i posmatram te iz daleka, ali nisam izdržao. Morao sam da priđem da te pozdravim.“-Sara se glasno nasmejala.
„Ako si želeo da me nasmeješ, stvarno si uspeo.“-govorila je Sara.
„Ja sam ozbiljan. No, kako si ti?“
„Dobro. A ti?“-pitala je.
„Pa ne žalim se, mada pamtim i bolja vremena. Imaš li možda nekih pola sata za mene? Voleo bih da te izvedem na kafu ili u šetnju. Sta god.“-rekao je.
„Žao mi je. Imam nekih obaveza. Možda neki drugi put.“-odgovorila je.
„Šteta.“-na licu mu je videla razočarenje.
„Onda mi barem dopusti da te povezem tamo gde si krenula.“-ponovo se nasmešio.
„Ma nema potrebe da se maltretiraš.“
Uhvatio ju je za ruku i prineo je usnama.
„Meni to pričinjava zadovoljstvo. Hoćeš li mi udovoljiti?“-gledao ju je pravo u oči, a Sara je osetila kako joj obrazi gore.
„Pomalo se bojim motora.“-odgovorila je i iznenadila se kada je začula svoj uzdrhtali glas.
„Ma hajde. Već si se vozila. Videla si da nije tako strašno.“-Leo nije odustajao.
„Pa dobro. Vozi me do stana.“-Sara je popustila i uputila se zajedno sa Marcom ka parkingu.

Sari se činilo da je njihova vožnja do stana bila duža nego što bi trebalo i Leo je vozio nešto sporije nego one noći. Bila mu je zahvalna na tome jer se stvarno plašila brzine i ove lude mašine. Mislila je o njemu dok su se vozili. Želela je da zna šta je u njegovoj glavi. Nazvao ju je najlepšom devojkom u gradu. Da li to stvarno misli ili to govori svakoj? Bože, kako je samo tako glupa te ne može da odgonetne ni jednu mušku rečenicu. Odlučila je da se ne opterećuje time. Imala je dovoljno muka na fakultetu oko neke užasno dosadne i nerazumljive oblasti koje nikako nije mogla da savlada, te joj je polaganje tog ispita bilo na prvom mestu.
Stigavši pred zgradu, Leo i Sara su zatekli dosta ljudi ispred. Sara je među njima prepoznala većinu stanara. Videla je i Fernandu i Rocio kako izlaze iz zgrade sa malim koferima u rukama.
„Šta li se ovde dešava?“-govorila je Sara dok se pridržavala za Lea kako bi sišla sa motora.
Fernanda i Rocio su joj mahnule i prišle joj.
„Zdravo. Zdravo Leo.“-pozdravila ga je Rocio osmehujući se široko i dobacijući Sari iznenađen pogled.
„Zdravo devojke.“-odvratio je Leo.
„Šta se događa. Šta će vam ti koferi?“-pitala je Sara ozbiljno.
„Dogodio se neki kvar. Cela zgrada nema struje. Ne znaju šta je u pitanju. Gazda je rekao da će popravka potrajati nekih tri do četiri dana. Zamolio je sve one koji imaju gde da odu iz zgrade dok se problem ne reši.“-govorila je Fernanda.
„Samo nam je još to falilo. Vas dve idete?“-pitala je Sara.
„Da. Ja idem kod rodjake, a Rocio kod Roberta. Pitala sam ima li mesta i za tebe, ali mi je rekla da nema.“-rekla je Fernanda.
„I ja sam pitala Roberta da te povedem, ali ni kod njega nemaš gde.“-govorila je Rocio.
„Imaš li gde da odeš?“-pitala je Fernanda.
„Nemam. Ostaću u zgradi.“-slegla je ramenima Sara.
„Ma hajde. Imaš ispit za par dana. Kako ćeš se spremiti bez struje?“-bunila se Fernanda.
„Ne dolazi u obzir. Ideš kod mene.“-rekao je Leo, a Rocio je pljesnula rukama i zadovoljno se zacerekala.
„Ma nema šanse. Ostaću ovde. Zaista mi nije problem.“-govorila je Sara odlučna da ne ide kod Lea.
„Ne lupaj Sara. Idi kod Lea kad ti tako ljubazno nudi pomoć. To je samo par dana.“-ubeđivala ju je Rocio.
„Ućuti. Odlučila sam. Ostajem ovde.“-rekla je Sara.
„Neću te pustiti da sediš ovde u mraku. Ideš sa mnom. Moj cimer je i ovako na putu. Spavaćeš u njegovoj sobi. Neću te dirati. Moći ćeš na miru da učiš.“-uveravao ju je Leo, ali je ona vrtela glavom.
„Ako je tako kao što on kaže, onda bi trebalo da poslušaš. Trebaš dobro da se spremiš za taj ispit. Znaš koliko bi ti značilo da položiš, a koliko će te koštati ako budeš pala.“-govorila je Fer stisnuvši je za ruku.
„Da.“-dodala je Rocio.
„Šta si odlučila?“-pitao je Leo primetivši da se Sara koleba.
„Idem samo da pokupim malo stvari i dolazim.“-rekla je pošla ka zgradi. Leo se zadovoljno osmehnuo, a Rocio je gotovo poskočila od srće.
Kraj 3. epizode
Back to top Go down
View user profile
LadyEstrella
TVNovele VIP član
TVNovele VIP član
avatar

Broj postova : 3557

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Fri 1 Aug 2014 - 3:51

Super je.Šta li će se desiti u Leovom stanu.Ne znam šta si zamislila,ali meni Leo pomalo deluje i kao djavolak:) Rosio mi je simpa od likova.Samo nastavi.
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Fri 1 Aug 2014 - 10:55

Hvala. Drago mi je da neko čita. :)

4. epizoda

Kada je Sara kasnije tog popodneva zakoračila u Leov stan bila je prijatno iznenađena. Očekivala je sve, samo ne ovako uredan i prijatan stančić.
„Deluje..fino.“-rekla je.
„Izgledaš pomalo iznenađeno.“-rekao je Leo spustivši njen kofer na pod.
„Iskreno, jesam. Obično su momački stanovi neuredni, puni svakakvog haosa. Ovaj je baš čist i prijatan.“-govorila je Sara.
„Pa trudimo se. Nema smisla živeti u svinjcu. Mada nam i cimerova devojka dosta pomaže. Često je kod nas i onda se i ona uključuje u čišćenje.“-govorio je.
„Sedi slobodno.“-pokazao joj je rukom na kauč u dnevoj sobi po kome su bili uredno raspoređeni šareni jastučići. Sara ga je poslušala.
„Ovamo je kuhinja. Ovde je kupatilo. Niz hodnik, prva vrata desno je Pablova soba. Tu ćeš ti biti. Odmah pored je moja soba.“-Leo se razmahao pokazujući rukama na prostorije.
„U redu. Zapamtila sam.“-rekla je Sara.
„I molim te, nemoj da ti bude neprijatno. Želim da se osećaš kao kod svoje kuće. Ako ti bilo šta zatreba slobodno kaži. Nemoj se ustručavati.“-govorio je.
„Hvala ti.“-Sara se nasmešila.
„Sigurno si gladna. Ja baš i nisam vešt u kuhinji. Moj drug i ja obično izađemo negde na klopu ili poručimo nešto, a najviše volimo da svratimo kod mog ćaleta. On i njegova žena drže malu kafanicu u blizini. Spremaju stvarno divnu hranu. Hoćeš li da večeramo tamo?“-pitao je Leo pun nade.
„Meni je sve jedno. Kako ti odlučiš.“
„Stvarno bih voleo da te izvedem tamo.“-osmehivao se i Sara mu je klimnula glavom
„Volela bih se samo pre nego što odemo istuširati.“-rekla je Sara.
„Naravno. Kupatilo je ovamo. Ima čistih peškira unutra.“
„U redu.“-Sara je ustala, otvorila svoj kofer i izvadila potrebne stvari i neseser.
„Odneću ti stvari u tvoju sobu dok se ti tuširaš.“-rekao je Leo.
„Može. Hvala.“-govorila je Sara zatvarajući se u kupatilo.
Leo je uzeo Sarin prtljag i premestio ga u Pablovu sobu. Potom se zavalio na kauč i pustio televizor. Budalast osmeh mu nije silazio sa lica.
„Leo.“-čuo je Sarin glas i osvrnuo se. Ušla je u dnevnu sobu.
„U wc-šolji..“-počešala se po glavi i pucnula prstima.
„Tamo je jedna stvarčica. Nisam znala da li da jednostavno pustim vodu ili..Hoćeš li ti da vidiš šta ćeš sa tim?“-govorila je isprekidano, a lice joj je gorelo.
„Ne znam na šta misliš. Kakva stvarčica?“-ustao je sa kreveta i prišao joj.
„Iskorišćeni prezervativ.“-rekla je brzo.
„Aha..To.“-Leo je provukao prste kroz kosu pa se osmehnuo.
„Izvini. Odmah ću to srediti.“-rekao je i izašao.
Sara je uzdahnula i pritisla prstima čelo.
„Bože, zašto sam kog đavola pristala da dođem ovde.“-mrmljala je tiho.
„Sve je sređeno. Možeš unutra.“-Leo se opet pojavio.
„Izvini zbog ovoga. Moj cimer. Ne vodi mnogo računa o tim stvarima.“-dodao je Leo.
„Ja sam mislila da je on na putu.“-rekla je Sara.
„Dobro. Priznajem. Moje je. Nemoj mi zameriti.“-nasmejao se.
„Ma u redu je. Šta ja imam sa tim.“-Sara se takođe osmehnula i otišla pod tuš.

Kada su Sara i Leo nakon pola sata ušetali u kafanu njegovog oca, Sara je opet bila prijatno iznenađena. Očekivala je nekakvu zagušljivu rupu, u kojoj rade konobarice u oskudnim uniformama i koja je puna pijanih gostiju. Nasuprot tome, nalazila se u jako prijatnoj maloj kafanici. Gosti su delovali pristojno, nije bilo zagušljivo, a u vazduhu se osećao prijatni miris nekog vrućeg testa. Sara je istog momenta osetila kako joj apetit raste.
„Kako ti se čini?“-pitao je Leo.
„Jako mi se dopada.“-odgovorila je Sara smešeći se.
„Znao sam. Dođi da te upoznam.“-uhvatio ju je za ruku i poveo ka šanku.
Sara je odmah iza šanka zapazila jako lepu ženu, srednjih godina. Imala je kecelju na sebi, a kosa joj je bila zakačena šnalom. Deloval je veoma ljupko dok je brisala mokre čaše.
„Flor!“-viknuo je Leo i ona je podigla pogled.
„Leo! Sine! Otkud ti?“-Sara je primetila da se iskreno obradovala što vidi Lea.
„Evo doveo sam drugaricu da proba tvoje specijalitete.“-smešio joj se, a ona ga je malo začuđeno pogledala.
„Baš mi je milo i baš si me iznenadio. Nismo se videli gotovo nedelju dana. Brinuli smo jesi li gladan,imaš li šta da jedeš.“-Leo se nasmejao.
„Stvarno nemate druga posla. Vidi Saro, Flor je najbolja žena na celom svetu. Ona je carica. Naravno i najlepša, ali posle tebe.“-Sara i Flor su se nasmejale.
„Drago mi je. Ja sam Sara.“-Sara joj je pružila ruku preko šanka.
„I meni je drago mila.“-Flor se dobroćudno osmehivala.
„Flor, gde je moj stari?“-pitao je Leo.
„Tu je, u kuhinji. Rigoberto! Rigoberto!“-povikala je Flor.
„Da ženo!“-začuo se glas iz kuhinje.
„Dođi ovamo!“-vikala je.
„Sačekaj srećo! Moram da očistim ovu ribu!“
„Pusti ribu sad! Sin ti je došao!“
„Leonardo?!“
„A koji drgi? Nisi mi prijavio da imaš još nekog!-smejala se Flor.
Leonardov otac se za par trenutaka pojavio.
„Oho, koga ja to vidim! Klinac se setio svog starog!“-doviknuo je čovek i prišao Leu. Snažno ga je zagrlio.
„Ma ne bih se setio ni sad, ali sam ogladneo.“-šalio se Leo.
„Polako ćale. Slomićeš me.“-otac ga je pustio i potapšao po ramenu. Zatim se zagledao u Saru i uperio prst u nju.
„Nemoj mi reći da je ono što mislim! Da li je to moj sin konačno pronašao sebi devojku?“-smejao se Rigoberto.
„Ne tata. To mi je drugarica.“-odgovorio je Leo.
„Flor dušo, veruješ li ti njemu? Sine, šta je s tobom? Ti nisi nikada imao drugarice.“-nastavio je Leov otac.
„Za sve postoji prvi put ćale.“
„Ma nemoj ti meni. Nisam ja od juče.“-govorio je Rigoberto, a Sari je bilo pomalo neprijatno.
„Ajde ostavi decu. Vidiš da su gladni.“-doviknula mu je Flor.
„Dobro, dobro. Ja sam Rigoberto, otac ovog mamlaza.“-Leov otac je pružio Sari ruku.
„Alo ćale, pazi šta pričaš.“-govorio je Leo.
„Drago mi je. Sara.“
„Hajde deco za sto!“-viknula je Flor.
„Flor, daj nam ono tvoje.“-govorio je Leo vodeći Saru za sto.
„Odmah stiže!“-viknula je Flor.

Noć se beše uveliko spustila nad gradom kada su se Leo i Sara vratili u stan.
„Mnogo su mi se dopali tvoji roditelji. Baš su prijatni i zabavni. A kako sam se samo najela. Čini mi se da ću eksplodirati. Tvoja mama je stvarno odlična kuvarica.“-govorila je Sara dok je Leo otključavao ulazna vrata.
„Baš mi je drago da ti se dopalo. Samo, Flor nije moja mama. Na žalost nije.“-rekao je Leo i Sara je primetila da se pomalo uozbiljio.
„Oprosti. Nazvala te je sine pa sam pomislila..“
„Ma u redu je.“-osmehnuo joj se i poveo je unutra.
Kada su ušli u dnevnu sobu svetlo je bilo upaljeno, a na kauču, pred televeizorom su zagrljeni sedeli mladić i devojka. Oni se trgoše kada videše Saru i Lea.
„Pablo, otkud ti?“-iznenađeno je upitao Leo.
„Vratio sam se ranije. Što? Je l je problem?“-pitao je mladić.
„Ćao mali.“-devojka je pozdravila Lea.
„Ćao Nina.“-odgovorio je Leo.
„Vidi, ovo je Sara.“-rekao je Leo, a Pablo je klimnuo glavom.
„Nećemo vam smetati. Samo lepo zatvorite vrata od sobe i pokušajte da ne budete previše glasni.“-nasmejao se Pablo, a Sara je gotovo zinula kada je shvatila njegove reči.
„Vidi brate, ona nije jedna od onih.“-rekao je Leo
„Šta prilčaš?“-pitao je Pablo.
„Govori ti da ja nisam jedna od njegovih fufica! Je l ti je sada jasno?!“-povikala je Sara uvređeno.
Leo ju je iznenađeno pogledao.
„Šta me gledaš?! Gde su mi stvari?! Odlazim kući!-vikala je Sara.
„Ne ideš ti nikuda.“-Leo ju je zgrabio za ruku.
„Pablo, pazi malo šta govoriš jebote! Ona mi je samo drugarica. Doveo sam je ovamo jer nema struju u svom stanu. Mislio sam de se još nećeš vratiti sa puta, pa sam joj ustupio tvoju sobu na par dana. Dok ne poprave kvar u zgradi.“-objašnjavao je Leo.
„Čekaj,čekaj.“-Pablo je ustao i približio se Sari.
„Pa to je ona mala što si se je odbranio od onog nasilnog taksiste?“-prisećao se Pablo.
„Bravo genije.“-odvratio je Leo.
„Ti si mladić sa drugog motora?“-pitala je Sara.
„Jesam. Izvini mala. Nisam znao. Mislio sam..“
„Znam šta si mislio.“-prekinula ga je Sara.
„Leo, ja se vraćam u stan.“-Sara se okrenula ka Leu.
„Ne možeš se vratiti u stan Saro. Tamo je mračno, nema struje. Ostaješ ovde. Ne dam ti da ideš.“-govorio je Leo.
„A gde ću da spavam?“-nervozno je pitala Sara.
„Brate, možete li vi da prespavate kod Nine?“-.pitao je Leo.
„Ne možemo. Sestra me je isterala. Pravi dečku romantičnu večeru i znaš već šta sledi posle toga.“-govorila je Nina.
„Možeš da spavaš na kauču.“-predložio je Pablo.
„Ma daj. Taj kauč je toliko neudoban da ne bih pustio ni psa tu da odspava. Spavaćeš u mom krevetu.“-govorio je Leo.
„A gde ćeš ti?“-pitala je Sara.
„I ja ću isto.“
„Ne dolazi u obzir!“-pobunila se Sara.
„Ma daj. Mi smo drugovi. Neću ti ništa. Ne napastvujem drugarice.“-nasmejao se.
„Ti ni nemaš drugarice. Tvoj tata je rekao.“-govorila je očajno Sara.
„U pravu si. Dobro, ako mi baš toliko ne veruješ spavaću na ovom neudobnom, tvrdom, groznom kauču.“
Sara je ćutala.
„Je l ti to odgovara? Samo, molim te, nemoj da ideš u onaj stan bez struje.“
„U redu. Ponovo si pobedio. Ostajem.“-prelomila je Sara.

Kraj 4. epizode
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Sun 3 Aug 2014 - 2:23

5. epizoda

Sara je sedela na Leovom krevetu u njegovoj sobi. Bio je to veliki krevet u kome su komotno mogli dvoje da spavaju, možda čak i troje, ali Sara nije želela da popusti. Bila je u pižami. Ovoga puta je ponela pravu pižamu, a kratki šorc u kome je obično spavala ostavila je kod kuće. Posmatrala je Lea koji je preturao po regalu koji se nalazio naspram kreveta. Na sebi je imao samo farmerke, tako da je Sara mogla da vidi njegove razvijene trbušnjake.
„Idem ja onda u svoj krevet, to jest kauč.“-okrenuo se ka Sari.
„Laku noć.“-rekla je Sara.
„I tebi lepotice. Lepo se odmori.“-rekao je i pošao.
„Leo!“-pozvala ga je, a on se okrenuo i Sara mu je na licu videla da se ponadao da će mu reći da ostane ovde, kraj nje.
„Reci.“
„Nemoj me više zvati lepotice.“-rekla je.
„Zašto?“-pitao je.
„Ne dopada mi se.“
„Ne dopada ti se kada te neko nazove lepoticom?“-nije joj poverovao.
„Veruješ da tako zovem i ostale, mislim devojke sa kojima spavam.“-rekao je, a Sara je klimnula glavom.
„Ni jednu devojku do sada nisam tako nazvao. Ti si prva.“-govorio je, a Sara je ćutala.
„Opet mi ne veruješ?“-pitao je, ali Sara nije odgovorila.
„Ništa novo. Nema veze. Neću te više tako zvati ako ti se ne dopada. Spavaj sad.“-ugasio je svetlo u sobi i izašao.
Sara je legla i pokrila se. Posteljina je mirisala na njegov parfem. Pitala se da li je pomalo nepravedna prema njemu. Naterala ga je da spava na kauču, a on, sve što je radio, radio je kako bi joj pomogao. Prvo je sprečio da je siluju, potom tešio, brinuo o njoj i čuvao je, doveo je u svoj stan, vodio na večeru, ustaupio svoj krevet. Šta je ona uradila za njega? Bukvalno ga oterala onog dana kada je bio u njenom stanu, lagala da ima obaveze kako ne bi išla sa njim na kafu, odbijala njegovu pomoć, slučajno rekla da je Flor njegova majka i primetila kako su ga te reči pomalo zabolele, i na kraju ga isterala iz sopstvenog kreveta i naterala ga da se grči na neudobnom kauču. To stvarno nije bilo fer.
Istog momenta je skočila iz kreveta i poletela ka dnevnoj sobi. Zatekla ga je kako sedi na kauču i puši. Svetlo i televizor su bili ugašeni.
„Leo.“-pozvala ga je.
„Treba ti nešto Saro?“-nije se okretao i Sari se činilo da je uvređen zbog onoga što mu je rekla.
„Hajde, molim te, dođi u svoj krevet.“-rekla je tiho.
„Zašto?“-pitao je.
„Ne želim da se maltretiraš i spavaš na tom kauču. Čak je i premali za tebe.“-osmehnula se.
„Primićeš me u krevet kraj sebe?“-pitao je sumnjičavo.
„Hoću.“
„Ne želim. Radije ću spavati ovde. Znam da će ti sigurno biti neprijatno i da ćeš se ustezati. Možda ćeš se čak i plašiti da te ne spopadnem.“
„Neću, obećavam ti.“-odgovorila je.
„Idi spavaj.“-nastavio je Leo.
„Leo..verujem ti. Verujem ti da me gledaš kao drugaricu i da nećeš ništa učiniti.“-prišla mu je i uhvatila ga za ruku.
Pogledao ju je i ona mu se osmehnula. Preko lica mu je padala senka sa prozora.
„Hajdemo.“-rekla je i povukla ga.
Ugasio je cigaretu i pošao za njom.

„Taman sam pomislio da ću celu noć probdeti na onom glupavom kauču. Hvala ti što si mi dopustila da spavam ovde.“-rekao je Leo uvlačeći se u krevet pored Sare.
„Ne zahvaljuj mi. To je najmanje što mogu da učinim posle svega što si ti učinio za mene.“-rekla je ušiškavajući prekrivač kraj sebe ne bi li stvorila prepreku između nje i Lea.
Leo se glasno nasmejao.
„Ipak mi ne veruješ.“-rekao je, a Sara je primetila razočarenje u njegovom glasu.
„Oprosti. Verujem ti.“-rekla je i cimnula prekrivač.
„Slobodno podigni kineski zid između nas dvoje.“-šalio se.
„Ne zafrkavaj me. Hoćemo li sad da spavamo? Rano ujutru imam predavanja.“-govorila je.
„Možemo. Laku noć drugarice.“-rekao je Leo i ugasio lampicu kraj kreveta.
„Laku noć.“-odgovorila je Sara i okrenula mu leđa.
Sklopila je oči i pokušavala da zaspi. Nakon par minuta začuli su se zvuci iz susedne, Pablove sobe. Prvo se čulo kako se neko kikoće, a zatim glasni uzdasi. Sara je pokušala da ne obraća pažnju, ali je postajalo sve glasnije. Uspravila se i upalila lampicu sa svoje strane kreveta. Pogledala je u Lea. Ležao je na leđima i gledao u plafon.
„Šta je bilo? Smetaju ti?“-pitao je i okrenuo se ka njoj.
„Iskreno, da.“-odgovorila je.
„Hoćeš li da odem i kažem im da budu tiši?“
„Ne, ne.“-Sara se nasmejala.
„Razumi ih. Nisu se videli par dana.“-rekao je, a Sara je klimnula glavom, mada i nije baš razumela. Mogli su biti tiši s obzirom na to da znaju da nisu sami u kući i da se noću sve čuje.
„A tebi su nešto govorili.“-rekla je Sara, a Leo se osmehnuo.
„Ne smetaju ti?“-pitala je Sara.
„Navikao sam.“-odgovorio je.
„Kao i oni na tebe.“-nasmejala se Sara.
„Šta ti je sada? Mnogo si pričljivija nego ranije?“-pitao je Leo smejući se.
„Oprosti.“-rekla je.
„Znaš kako ćemo?“-rekao je i dohvatio svoj mobilni i slušalice. Uključio ih je i pustio muziku.
„Uzmi jednu slušalicu i stavi je u uvo, a drugo uvo prisloni na jastuk.“-Sara ga je poslušala i on je uradio to isto. Ležali su tako okrenuti jedan prema drugom sa slušalicama u ušima.
„Je li bolje?“-pitao je Leo.
„Jeste.“-odgovorila je Sara, dok joj je u uhu svirala neka lagana pesmica.
„Moći ćeš tako da zaspiš?“-pitao je.
„Da. Laku noć.“-rekla je i sklopila oči.
Kada ih je nakon par trenutaka ponovo otvorila videla je Lea kako gleda u nju.
„Spavaj.“-rekla mu je i on je sklopio oči. Sklopila ih je i ona.
Imala je osećaj kako je posmatra te ih je opet otvorila. Međutim, prevarila se.
Bio joj je tako blizu. Izgledao je tako mirno i lepo, kao anđeo. Njen anđeo čuvar. Sa tim mislima je utonula u san.

Jutarnji zraci sunca su se uveliko uvukli u Leovu sobu kada se Sara narednog dana trgla iz sna. Izvadila je slušalicu iz uha i uspravila se. Leo je ležao kraj nje. Još uvek je spavao. Dohvatila je svoj mobilni telefon i zapanjila se kada je videla koliko je sati.
„Gospode zakasniću.“-uzviknula je i počela da drmusa Lea.
„Leo! Leo, probudi se!“-on je sanjivo otvorio oči.
„Gde gori?“-pitao je protežući se.
„Za deset minuta mi počinju predavanja. Zakasniću. Nisam čula kada mi je zvonio alarm. Verovatno zbog toga što sam imala slušalice u ušima.“-govorila je preturajući po svom koferu u potrazi za stvarima.
„Imamo pet minuta da se spremimo. I ja imam pet minuta da te odbacim do faksa.“-govorio je i dalje ležeći.
„Nemoguća misija.“-rekla je Sara.
„Sa mnom je sve moguće.“-odgovorio je.
„Držim te za reč. Ustaaaaj.“-povikla je i povukla ga za ruke.

Deset minuta kasnije Sara se nalazila ispred svog fakulteta.
„ I jesam li potvrdio ono što sam malo pre,u stanu rekao?“-pitao ju je Leo.
„Jesi. Stigoh na vreme. Ali ne želim da se ovo ikada ponovi. Vozio si kao ludak. Pomislila sam da ćemo poginuti.“-govorila je Sara.
„Svakakve gluposti tebi padaju na pamet Saro. Nego, hoćeš li me nekako nagraditi za ovu uslugu?“-pitao ju je i podigao obrvu.
„Hmm..večeras ja tebe izvodim na večeru. Kako ti se čini to?“-pitala je.
„Savršeno.“-namignuo joj je i ona je ušla u zgradu fakulteta.

Kada se Sara vratila sa predavanja u Leov stan, tamo nikoga nije bilo. Na stočiću u dnevnoj sobi primetila je papirnu ceduljicu. Poruka je bila namenjena njoj i ona ju je nestrpljivo dohvatila i pročitala. Leo ju je obaveštavao da je na poslu i da će se vratiti večeras. Takođe je pisao da nije zaboravio na obećanu večeru i da se jako raduje tome. Saru je poruka iznenadila. Nije znala da je zaposlen. Nikada nije pomenuo ništa u vezi posla. Mislila je da ga izdržava otac.
Ustala je i otišla u kuhinju. Bila je jako gladna. U frižideru je zatekla dva sendviča i flašu koka-kole. Nasmešila se jer je znala da ih je Leo pripremio za nju.
Nakon ručka se zatvorila u Leovu sobu i prionula na učenje.

Nije imala pojma koliko je zapravo sati provela nad knjigom, ali kada je Leo otvorio vrata svoje sobe i uputio joj onaj njegov neodoljiv osmeh, znala je da više neće moći da zapamti ni reč.
„Zdravo.“-rekao je.
„Zdravo.“
„Mislio sam da ću te zateći spremnu za izlazak, a ne sa knjigom u rukama i tim štreberskim naočarima.“-prišao joj je i skinuo naočare sa lica. Koristila ih je samo kada je učila, ali je sa njima i samoj sebi izgledala kao štreberka.
„Ne zezaj. Koliko je sati?“-pitala je trljajući oči.
„Skoro je osam. Jesi li gotova sa bubanjem? Hoćemo li poći?“-pitao je.
„Da. Mogli bi. Samo da se spremim.“-izdvojila je majicu i farmerke iz svog kofera i okrenula se ka Leu. Posmatrao ju je. Pažnju joj je privukla posekotina iznad desne obrve, na njegovom licu.
„Šta ti se dogodilo?“-pitala je pokazujući prstom na ranu.
„Povreda na poslu. Ništa strašno.“-odgovorio je.
„Jesi li bio do lekara? Izgleda grozno. Možda je rana duboka.“-približila mu se, pružila ruku i kažiprstom dotakla povređeno mesto.
Leo je zažmureo,a potom dotakao njenu ruku. Ona ju je spuštala duž njegovog obraza, a on ju je prineo usnama i poljubio njen dlan. Sara se naglo trgla i sklonila ruku. Leo je otovorio oči. Pogled mu je bio drugačiji. Njegove kestenjaste oči su zračile toplinom, radošću, nadom. Sara se uplašila tog pogleda, jer je duboko u sebi znala njegovo značenje.
„Hoćeš li da izađeš? Moram da se presvučem.“-prošaputala je.
On je klimnuo glavom i poslušao je.
Sari se jedna suza skotrljala niz lice.
„Gospode,šta se to događa sa mnom?“-glasno se zapitala.
Dohvatila je mobilni telefon i otkucala poruku gazdi zgrade u kojoj je živela.
„Da li ste saznali uzrok kvara? Hoće li se uskoro rešiti problem i kada ćemo moći da se vratimo u stanove?“-pritisla je dugme za slanje.

Kraj 5. epizode
Da li neko čita?
Back to top Go down
View user profile
LadyEstrella
TVNovele VIP član
TVNovele VIP član
avatar

Broj postova : 3557

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Sun 3 Aug 2014 - 5:17

Ja čitam i dopada mi se:) ne opterećuj se time da li neko čita,samo nastavi sa pisanjem.:)
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Tue 5 Aug 2014 - 0:04

Hoću. Hvala. :)
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Tue 5 Aug 2014 - 0:08

6. epizoda

Iste večeri, pola sata kasnije, Leo i Sara su sedeli na terasi jednog prijatnog italijanskog restorana. Noć je bila prelepa i topla. Hrana koju su poručili bila im je poslužena, a za osvežavanje su poručili crno vino.
„Voliš italijansku kuhinju?“-pitao ju je Leo dok je jurio špagete po tanjiru.
„Da. A ti?“
„I meni se dopada. I ovaj restoran deluje kao prijatno i romantično mesto.“-Leo je pokazao glavom na ostale goste. Za stolovima su uglavnom bili ljubavni parovi koji su večerali vodeći različite razgovore i upućujući svojim partnerima zaljubljene poglede.
„Jesi li me dovela zbog nekog posebnog razloga ovde?“-Leo se šalio.
„Ne. Ovde smo zato što mi se dopada njihova hrana.“-odgovirila je Sara nabusito.
„Dobro. Nemoj odmah da se ljutiš.“-cerio se Leo.
„Ne ljutim se. A ti nemoj da umišljaš kako sam zaljubljena u tebe.“-rekla je.
„Nisi? Kakva šteta. A bio sam ubeđen da si luda za mnom.“-rekao je, a Sara ga je ošinula pogledom i porumenela.
„Dobro. Šalim se. Nemoj da se postidiš samo.“-rekao je.
„Ne stidim se.“-odbrusila je.
„Onda mi se samo učinilo da si pocrvenela.“-i dalje se zafrkavao, a Sari je to išlo na živce.
„Nisi mi rekao da imaš posao.“-namerno je promenila temu.
„Pa da, imam. Moram živeti od nečeg.“-odgovorio je.
„Mislila sam da ti tvoj tata pomaže.“
„Ne, ne želim da ima bilo kakve obaveze prema meni. Ja sam svoj čovek. Dovoljno sam sposoban da sam zaradim.“
„A kakav ti je posao?“-pitala je.
„Meni je dobar.“
„Mislila sam čime se baviš.“-objasnila je.
„Znam šta si mislila. Neću ti reći.“-rekao je.
„Zašto?“
„Smejaćeš mi se.“
„Zašto bih se smejala?“-pitala je.
„Svi koji znaju kakav posao imam govore mi da ja nisam za to i da me ne vide u tome. Ja sam zadovoljan i dopada mi se. Nije to neki ekstra kul posao, ali meni je okej.“-govorio je.
„Nećeš mi otkriti šta je?“-pitala je gledajući ga molećivo.
„Dobro, hoću. Teško mi je da te odbijem kada me tako gledaš. Radim kao automehaničar. Eto.“
„Svaki pošten posao je dobar posao.“-odgovorila je.
„Jeste. Znaš šta je još dobro? Devojke misle da sam seksi u radnom odelu. Mnoge sanjaju o tome da mi skinu uniformu.“-Sara je prevrnula očima.
„Ne sumnjam. Plata ti je dovoljna da pokriješ sve troškove?“-pitala je.
„Brat mi pomaže, takođe. Iako ja ne tražim, on mi svaki mesec šalje određenu sumu novca. Često sklanjam to na stranu pa time kupim nešto vredno. Uložim u motor na primer.“
„A motor je najvažniji.“-nasmejala se Sara.
„Naravno. On je moja najveća ljubav.“
„Baš divno. Nisam znala da imaš i brata.“-dodala je.
„On mi je polubrat. Po majci.“-rekao je.
„Ličite li?“
„Ne mnogo. Takođe imamo i različita interesovanja. On je mnogo mirniji tip od mene. Kako sam ga samo mlatio kad smo bili klinci, iako je sedam godina stariji od mene. Sada ima svoju firmu i pun je love. Samo na posao misli i to mu je glavno u životu.“
„Ljudi su različiti. A tvoja mama? Gde je ona?“-pitala je i primetila kako se Leo smesta trgao i uozbiljio.
„Ne želim da pričam o njoj. Ta žena je za mene mrtva.“-rekao je ozbiljnim glasom.
„Šta li je učinila kada tako govoriš o njoj?“-nastavila je Sara.
„Jesam li ti rekao da ne želim da pričam o tome?!“-Leo je dreknuo i Sara je gotovo odskočila sa stolice. Većina prisutnih gostiju je okrenula glave ka njihovom stolu i značajno ih pogledala.
„Oprosti mi.“-prošaputala je Sara iznenađena Leovim postupkom.
„Oprosti ti meni. Jednostavno ne volim da govorim o tome. Stavio sam tačku na tu priču.“-lice mu se malo opustilo.
„Kakva je tvoja porodica?“-promenio je temu.
„Za mene su oni savršeni. Svi se mnogo volimo i dosta smo složni.“-rekla je Sara sa smeškom.
„Drago mi je što imaš takvu porodicu. Ja nisam imao tu sreću. Mislim da je to presudno za čoveka.“
„Da.“-rekla je Sara.
„Nedostaju ti?“-pitao je.
„Mnogo. Mama najviše. I braća.“-rekla je.
„Braća? Koliko ih imaš?“
„Dvojicu.“
„Kladim se da te brane od udvarača.“-nasmešio se.
„Koga ja to vidim?“-Sara je začula dobro poznati glas iza svojih leđa. Osvrnula se i ugledala Marca, svog bivšeg. Zinula je od iznenađenja kada je videla modrice na njegovom licu i ruku uvijenu u gips.
„Šta? Kao iznenađena si?“-pitao je.
„Šta hoćeš od mene?“-jedva je izgovorila.
„Došao sam samo da ti se zahvalim. Nisi me izdala, ali mi je tvoj prijatelj sve pošteno naplatio.“-pokazao je očima na slomljenu ruku.
Sara se tog trenutka skamenila. Okrenula je glavu i pogledala u Lea. Tada joj je kroz glavu proleteo da joj je Leo one noći obećao da će Marco ispaštati zbog onoga što joj je uradio.
„Ti si mu ovo uradio?“-pitala je u neverici.
„Da.“-odgovorio je bez imalo kajanja.
„Nadam se da si sada zadovoljna. Hteo sam da ti pokažem da je posao koji si tražila od njega dobro obavljen.“-rekao je Marco.
„O čemu pričaš? Nisam imala pojma da ti je to uradio!“-povikala je Sara.
„Mislio sam da si drugačija. Sad sam se uverio da u stvari i nisi anđelčić kao što si se predstavljala.“-govorio je Marco.
„Ti nemaš prava apsolutno ništa meni da prebacuješ! Kako te nije sramota?!-vikala je.
„Saro.“-pozvao ju je Leo.
„Ti umukni!“-razdrala se.
„Vidim i lepo si društvo našla.“-nasmejao se Marco.
„Da! Ako te baš zanima on mi je dečko! I mnogo je bolji od tebe! Upravo mi je to i dokazao! Dokazao mi je kako postupa sa onima koji povrede njegovu curu!“-govorila je Sara, a Leo ju je iznenađeno gledao.
„Zbilja si savršenog dečka našla. A meni si glumila ljubav. Osećao sam se loše zbog onoga što sam ti uradio, ali sad vidim da sam grešio. Nisam ni sanjao da si ovakva. Prava si..“-Leo se istog časa našao kraj Marca.
„Hoćeš li ti da začepiš i ostaviš je na miru ili bi radije da ti slomim i tu drugu ruku?“-govorio je unoseći se Marcu u lice.
Sara je ustala i uhvatila Lea za ruke. I ostali gosti su ustali kako bi što bolje videli šta će se dešavati.
„Savršen ste par. Želim vam sve najbolje.“-Marco se podrugljivo nasmejao i pošao.
Leo je želeo da pođe za njim, ali ga je Sara zadržala.
„Pusti ga.“-rekla je.
„Neće ti više smetati.“-Leo joj se osmehnuo, a Sara je zamahnula rukom i udarila mu šamar.
„Kako si samo mogao?“-rekla je kroz suze i potrčala napolje.

Kada je Leo izašao iz restorana zatekao je Saru kako stoji kraj njegovog motora. Prišao joj je. Plakala je.
„Saro.“
„Ostavi me na miru.“-odbrusila je.
„Samo sam želeo..One noći kada sam te video kako plačeš i koliko ti je teško zobg njega, shvatio sam da moram nešto učiniti. Nije mogao da prođe nekažnjeno. To nije pravedno.“-govorio je.
„A ti si taj koji je zadužen da deli pravdu. Odakle ti pravo?“-pitala je kroz suze.
„Oprosti mi. Ali,imao sam potrebu da te zaštitim.“
„Ma daj! Prestani da izigravaš mog telohranitelja! Prestani da mi se mešaš u život! Sada se osećam tri puta gore nego one večeri. Znaš li ti uopšte da on može da te tuži zbog ovoga?“
„Neće me tužiti. Ne ide mu u korist. Mi bismo tada mogli da progovorimo,a on sigurno ne želi da njegov brat sazna za njega i snaju.“-govorio je, a Sara se na to nasmejala.
„Kako si sve lepo osmislio. Svaka ti čast. Kod tebe se sve rešava batinama. Kakav si ti to čovek? Šta je sa tobom?“-nastavila je.
„Nikada se nisam tukao ni zbog jedne devojke. Nikada se ovako nisam osećao ni zbog jedne. Nikada ni jedna nije privukla moju pažnju i probudila u meni nešto za šta sam mislio da je davno zamrlo. Ni jedna, dok se nisi ti pojavila. Govori li ti to nešto? Možeš li sada da odgonetneš šta se događa sa mnom?“-govorio je, a Sara je osetila vrtoglavicu.
„Ti me ni ne poznaješ.“-jedva je prozborila.
„Poznajem te.“
„Nisi mogao da me upoznaš za ovako kratko vreme.“
„Nije ni potrebno. Sanjam o tebi ceo svoj život. I sada si se konačno pojavila. Potpuno si ista. Onakva žena kakvu sam i zamišljao. Zato kažem da te poznajem. Imaš sve o čemu sam sanjao. Meni više ništa ne treba.“-rekao je.
„Ti ne znaš šta govoriš.“-bila je iznenađena njegovim rečima.
„Znam. Ti si drugačija od drugih. S tobom ništa nije isto. Znao sam to čim sam te ugledao one večeri. Mogao sam da imam koju god sam hteo. Nikada se ni jednoj nisam nabacivao. Same su prilazile spremne da učine bilo šta kako bi zadobile mrvicu moje pažnje. Sa mnogima sam bio, ali ni u jednu nisam bio zaljubljen. Onda si se pojavila ti. Ti me ne gledaš kao one. Nisi zainteresovana uopšte. Ti si jedina koja se ne smeja mojim šalama. Jedina žena koja mi se zaista sviđa, jedina kojoj sam priznao svoja osećanja. A ti mi kao i obično ne veruješ. Ja ne znam šta da učinim i kako da te ubedim da je ovo što govorim istina.“-govorio je, a kapljice znoja su mu orosile čelo.
Sara je osećala malaksalost i nije znala kako da postupi i šta da učini u ovom trenutku.
„Reci nešto Saro. Nemoj da ćutiš za ime Boga.“-rekao je očajno Leo.
„Ja..Ja stvarno mislim da si ti u suštini jako dobar dečko. Malo si luckast, ali to je okej. Ja..Ja nikada nisam bila sa takvim momcima kao što si ti. Uvek su mi se sviđali ozbiljni momci, koji su znali šta žele. Ja jednostavno ne mogu da budem sa dečkom poput tebe.“-govorila je jecajući.
„Shvatam. Nisam dovoljno dobar za tebe. Ali, Saro.. Popraviću se, kunem ti se. Samo kaži šta ti se ne dopada i odmah ću to promeniti.“-rekao je i uzeo njenu ruku u svoju.
„Kako ne shvataš?! Ja ne želim da se menjaš i da se pretvaraš u nešto što nisi zbog mene! Ne želim da budem sa tobom! Ne dopadaš mi se! Želim da me ostaviš na miru!“-otrgla je ruku.
Leo ju je nekoliko trenutaka posmatrao bez reči.
„Dobro. Biće kako ti kažeš.“-prošaputao je.
„Možeš li me vratiti noćas u stan?“-pitala je.
„Saro.. Odvešću te ujutru. Obećavam ti. Ostani još noćas.“-rekao je molećivo.
„Leo..Ne mogu da spavam u istom krevetu sa tobom. Želim da se vratim u svoj stan.“
„Spavaću na kauču. Sutra ujutru ćeš biti u svome stanu.“-rekao je Leo odlučno.

Kada su se Leo i Sara vratili u stan tamo su zatekli Ninu i Pabla. Oni su gledali film u dnevnoj sobi baš kao i prethodne večeri.
„Hej vas dvoje, hoćete li da nam se pridružite? Šta mislite da igramo neku društvenu igru?“-doviknuo im je Pablo.
„Nije nam sada do toga.“-odgovorio je Leo.
„Što? Šta se dogodilo?“-pitao je Pablo.
„Ništa. Umorni smo i to je sve.“-rekao je Leo i spustio se na fotelju.
„Ja odoh u krevet.“-rekla je Sara i otišla u Leovu sobu.
Tamo se obukla u pižamu, zavukla pod topao prekrivač i sklopila oči. I dalje je čula glasove u dnevnoj sobi. Osluškivala je, ali nije mogla da razarzna o čemu pričaju. Nakon par minuta začula je korake, a zatim i tiho kucanje na vratima Leove sobe.
„Saro? Spavaš li?“-Nina je promolila glavu unutra.
Sara se uspravila i upalila lampicu kraj kreveta.
„Ne. Uđi.“-odgovorila je.
Nina je ušla i sela na krevet kraj Sare. Osmehnula joj se.
„Dopadaš mi se. Deluješ kao stvarno dobra devojka.“-rekla je.
„Hvala. I ti takođe.“-odgovorila je Sara.
„Leo kaže da se sutra vraćaš u svoj stan.“-govorila je Nina.
„Da.“
„Rešen je problem sa strujom?“-pitala je.
„Nije još, ali me je gazda obavestio da će verovatno sutra sve biti rešeno.“
„Baš lepo. Znaš, Leu je baš krivo što odlaziš.“-rekla je Nina.
„Pa ne mogu doveka ostati.“
„Čini mi se da se on ne bi bunio kada bi i toliko ostala.“-nasmejala se Nina.
„Stvarno Saro, izgleda da se dopadaš Leu. Ja ga poznajem par godina i ovako se nikada nije ponašao. Stvarno je dosta drugačiji od kada je tebe upoznao.“-govorila je.
„Je li te on poslao ovamo da mi to govoriš?“-pitala je Sara besno.
„Ne. Osećala sam potrebu da ti kažem ovo. I još nešto, veoma bitno. Nemoj me pogrešno shvatiti, ali ja mislim da je ze tebe najbolje da se kloniš Lea.“-Saru su iznenadile njene reči.
„Vi ste dva različita sveta. On je dečko iz malo drugačije priče. Mislim da ga je ponelo to što je sa tobom naleteo na nešto suprotno njegovim dosadašnjim iskustvima sa devojkama. Ali, verujem da kada bi dobio ono što želi, to jest kada bi ti pristala da budeš njegova devojka, vrlo brzo bi ga sve to prošlo. Dosadila bi mu i on bi nastavio da se upušta u nove izazove i avanture. Mislim da bi ti tada mnogo patila. Nadam se da razumeš šta želim da ti kažem. Ne mislim ništa loše. To je tvoj život i ti sama trebaš da odlučuješ, ali osećala sam potrebu da ti kažem sve ovo. Leo nije dečko kakvog cure poput tebe žele kraj sebe.“-rekla je Nina.
Sara se ponovo rasplakala. Nije znala zašto su je Ninine reči tako bolele. Znala je i sama da sa Leom ne može da očekuje ništa dobro. Tvrdio je da će se menjati, ali ona je znala da je to gotovo nemoguće. Znala je da oseća neke simpatije prema njemu, ali joj to nije bilo dovoljno. Nije želela da rizikuje.
„Jesam li te povredila ovim što sam rekla?“-pitala je Nina videći Sarine suze.
Sara je odmahnula glavom.
„Sve ovo što si mi rekla, ja sam u suštini i sama znala. Hvala ti što si potvrdila moje pretpostavke. Sigurna sam da bi sve bilo onako kao što si i rekla. Zato ću se ja povući dok još nije prekasno. Tako će biti lakše i njemu i meni.“-rekla je odlučno Sara.
„Nisam te pogrešno procenila. Znala sam da si razumna devojka i da ćeš shvatiti moje iskrene namere. Leo bi me ubio kada bi saznao šta sam ti sve ispričala.“-nasmejala se Nina.
„Neće saznati. Hvala ti.“-rekla je Sara i nasmešila.
„Mogu li da te zagrlim?“-pitala je Nina.
„Naravno.“
Nina je čvrsto zagrlila Saru i spustila poljubac na njenu kosu. Tada su začule kako se uključuje Leov motor pred zgradom, a potom je i projurio ulicom.
„Laku noć.“-rekla je Nina i izašla.
Sara još dugo nije mogla zaspati. Pitala se gde li je Leo otišao ovako kasno. San ju je savladao u ranim jutarnjim satima.

Saru je probudio zvuk alarma i ustala je sa snažnim bolom u glavi. Spavala je svega par sati. Uzela je stvari i izašla iz sobe. Lea nije bilo u dnevnom boravku, a kauč je bio prazan. Nina i Pablo su još uvek spavali. Pitala se gde li je Leo proveo noć dok se sređivala u toaletu. Ubedila je sebe da mu je jedna od njegovih obožavateljka pružila utočište noćas.
Kada se vratila ponovo u dnevnu sobu zateklja je Lea kako sedi na fotelji. Podigao je pogled ka njoj. Tamni kolutovi oko očiju su pokazivali da je imao besanu noć.
„Hej. Dobro jutro.“-nasmešio joj se.
„I tebi.“-rekla je Sara.
„Doneo sam ti doručak. Flor ga je pripremila za tebe. Mislio sam da ćeš želeti da doručkuješ pre nego što..“-zaćutao je.
„Hvala ti. Zahvali se Flor u moje ime, ali bih radije pošla kući.“-rekla je Sara odlučno iako je osećala tugu koju ni sama sebi nije mogla da objasni.
„Nećeš ni probati?“-pitao je razočarano.
„Leo, molim te.“-rekla je Sara.
„Onda ćeš poneti sa sobom. Flor mi to ne bi oprostila.“-rekao je.
„Dobro. Pozvala sam taksi. Mora da je veće napolju. Idem samo po stvari u sobu.“
„Zašto si zvala taksi? Rekao sam da ću te ja voziti?“-pitao je pomalo ljutito.
„Nije te bilo kad sam ustala. Mislila sam da se nećeš vratiti još.“-rekla je.
„Uvek pogrešno misliš.“-rekao je nezadovoljno.
Sara je otišla do Leove sobe i vratila se sa svojim stvarima.
„Pa..Idem ja.“-rekla je sa lažnim smeškom.
„Otpratiću te.“
Izašli su zajedno napolje. Taksi je bio tu.
„Uzmi ovo.“-rekao je Leo i pružio Sari zapakovan doručak.
„Hvala.“-rekla je tiho.
„Nemoj da čekš da se previše ohladi. Lepše je kad je vruće.“-dodao je Leo želeći da odloži Sarin polazak.
„Ne brini.“-nasmejala se Sara.
„Vreme je da pođem.“
„Viđaćemo se i dalje, zar ne?“-pitao je pun nade.
„Leo..Želela sam da ti se zahvalim za sve što si učinio za mene. Nikada to neću zaboraviti. Ali, mislim da je bolje da se više ne viđamo. Sigurna sam da je tako bolje. Poslušaj me i videćeš da sam u pravu.“-poljubila ga je u obraz i sela u taksi.
Stajao je kao ukopan i posmatrao je. Sara nije mogla da dokuči njegov izraz lica.
„Zbogom.“-rekla mu je kroz prozor.
„Ne znam hoću li moći da te poslušam i ispoštujem tvoju odluku.“-bilo je poslednje što je Sara čula pre nego što je vozač upalio motor i pošao.


Kraj 6. epizode.
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Thu 7 Aug 2014 - 4:20

7. epizoda

Kada se Sara vratila u svoj stan, tamo je zatekla svoje dve cimerke kako ispijaju jutarnju kafu.
„Otkud vas dve ovde?“-uzviknula je kada je ušla u malu kuhinjicu.
Rocio se zagrcnula, a Fernanda ju je gledala iznenađeno.
„Otkud ti ovako rano?“-mucala je Rocio.
Sara je stisnula prekidač i svetlo u sobi se upalilo.
„Ima struje. Otkad?!“-zahtevala je da zna.
„Kasno sinoć nas je pozvala devojka iz stana iznad našeg. Gazda ju je zamolio da obavesti sve koje može da je kvar popravljen.“-govorila je Fernanda.
„Zašto mi onda niste javile?“-pitala je Sara besno.
„Ja sam želela, ali Rocio..“-Rocio je ošinula pogledom Fernandu.
„Bilo je kasno. Nismo želele da te uznemiravamo. Baš smo sad htele da te pozovemo i kažemo ti.“-govorila je Rocio.
„Kako da ne.“-rekla je Sara.
„A kako si ti saznala da ima struje?“-pitala je Fernanda.
„Nisam saznala.“-rekla je Sara sedajući na stolicu.
„Zašto si se onda vratila?“-pitala je radoznalo Rocio.
Zvono na vratima je sprečilo Saru da joj odgovori.
„Ja ću.“-rekla je Sara i izašla.
„Moraš ti sve da odaš.“-rekla je Rocio Fernandi.
„Ne želim da je lažem. Ne znam samo što navaljuješ tako sa tim Leom. Meni se on uopšte ne dopada.“-rekla je Fernanda.
„Ma šta ti znaš. Bitno je da se Sari dopada.“-odgovorila je Rocio.
„Vidim da je baš oduševljena njime.“-podsmehnula se Sara.
Za Sarom je u sobu ušao Mauricio Morales, gazda zgrade.
„Dobro jutro devojke.“-pozdravio ih je Mauricio.
„Dobro jutro.“-odgovorile su Rocio i Fernanda i rukovale se sa njim.
„Izvolite sedite.“-rekla je Sara i Mauricio ju je poslušao.
„Čime da vas poslužimo?“-pitala je Fernanda.
„Ne treba ništa. Žurim. Svratio sam samo da vas pitam je li sve u redu. Da vidim jeste li se vratile.“-govorio je.
„Jeste. Sada je sve u redu.“-odgovorila je Rocio.
„Postaraću se da se ovako nešto više ne dešava. Pokušaćemo da pronađemo krivca i da ga kaznimo onako kako zaslužuje.“
„Kakvog krivca?“-pitala je zbunjeno Fernanda.
„Otkrili smo da je kvar namerno izazvan. Ako sumnjate na nekog, ako ste primetili nešto neobično ne ustručavajte se. Slobodno mi recite. Ja ću ispitati sve i siguran sam da ću na kraju naći krivca.“-govorio je Mauricio.
„Ko bi tako nešto mogao učiniti?“-pitala je Sara iznenađeno.
„I zbog čega?“-pitala se Fernanda.
„I ja se pitam. Voleo bih da otkrijem.“-rekao je Mauricio.
„Sumnjam da će te bilo šta otkriti. Ipak to nije baš tako jednostavno.“-rekla je Rocio.
„Znam to gospođice Martinez, ali ja neću odustati. Radi se o bezbednosti mojih stanara i moje porodice.“
„U pravu ste.“-nasmešila mu se Fernanda i on joj je uzvratio osmeh.
„Moja devojčica me je bezbroj puta pitala jeste li se vratile u stan. Obećao sam joj da ću proveriti i dovesti je kasnije da vas vidi. Naravno, u koliko nemate ništa protiv. Ona vas zaista obožava.“-govorio je Mauricio.
„Dovedite je obavezno. Nismo je odavno videle.“-rekla je Fernanda.
„Da. I mi nju mnogo volimo. Preslatka je.“-govorila je Sara.
„Onda ćemo navratiti kasnije. Sada bih morao da pođem. Prijatno devojke.“-ustao je i pošao, a Sara je krenula da ga otprati.
„Sviđa ti se!“-uzviknula je Rocio i skočila sa stolice.
„Šta pričaš?“-rekla je Fernanda.
„Gazda ti se dopada. A i on nije ravnodušan prema tebi. Očigledno je.“-rekla je Rocio zadovoljna onime što je otkrila.
„Ti si blesava. On je stariji od mene skoro petnaest godina. Osim toga i oženjen je i ima dete. A ja imam dečka. Tako nešto samo tebi može na pamet da padne.“-smejala se Fernanda.
„Mogu ja biti i luda i blesava, ali ne i ćorava. Videćete i ti i Sara da ono što Rocio govori nisu samo prazne priče.“-rekla je i ponovo se spustila na stolicu.
„Gledaj ti da te ona i ja izmlatimo zbog tvog tako dugačkog jezika.“-rekla je Fernanda.
Sara je upala u sobu i približila se Rocio. Uprla je prstom u nju.
„Ti znaš nešto! Znaš ko je kriv za problem sa strujom!“-vikala je.
„Ja..Otkud bih ja to mogla da znam?“-mucala je Rocio.
„Ne pretvaraj se! Posmatrala sam te dok je Morales govorio o tome! Znam da znaš ko stoji iza toga. Zahtevam da mi smesta kažeš!
„Znam koliko i vi. Ostavi me na miru! I nemoj da me sumnjičiš zbog gluposti!“-rekla je Rocio, ustala i pošla napolje,ali ju je Sara ščepala za ruku.
„Govori Rocio! Kunem ti se da reč više neću progovoriti sa tobom ukoliko mi ne priznaš! Leo je to učinio? Je l tako?“-pitala je Sara.
Rocio je spustila pogled.
„Ja ništa ne znam.“-rekla je Rocio.
„Ne laži! Tako mi svega, Rocio, ukoliko ne priznaš, ti i ja smo završile!“
„Rocio, kaži ako znaš nešto!“-umešala se Fernanda.
„Jeste! Eto! Leo je to učino!“-uzviknula je i Sara ju je pustila.
„Strašno.“-rekla je, a Fernanda ju je obgrlila.
„Isplanirao je to kako bi otišla kod njega. Kako bi bio sa tobom. Kako bi zadobio malo tvoje pažnje. Zar to nije tako romantično?“-smejala se Rocio.
„Romantično?! Tebi je to romantično?! Zar ne shvataš da neki stanari nisu imali kuda da odu?! Mučili su se bez struje tri dana! Da li ste ti i Leo imali na umu to kada ste sve ovo planirali?!“-Sara je bila van sebe od besa.
„Pusti je Saro. Vidiš da je nenormalna. Isto kao i taj Leo.“-umirivala ju je Fernanda.
„I šta ćeš sad? Reći ćeš gazdi? Pustićeš da ga kazne posle svega što je učinio za tebe?“-pitala je Rocio.
„Ne. Neću reći. Ni vas dve ne smete da zucnete!“-rekla je Sara.
„Ćutaću kao zalivena.“-rekla je zadovoljno Rocio.
„Ali, Saro. To nije pošteno. Zašto bi to skrivale?“-pitala je Fernanda.
„Molim te, Fer. Poslušaj me. Znam ja šta ću sa njim.“-rekla je Sara, a Fernanda je klimnula glavom.

Iste večeri dok se Sara tuširala, Fernanda i Rocio su ležale u svojim krevetima i razgovarale. Sara im je prethodno ispričala šta se sve događalo u toku tih par dana koje je provela u Leovom stanu. Fernanda je podržavala Saru i smatrala da je ispravno posupila što je otišla. Rocio ju je pak osuđivala, mada nije želela da to potencira jer je i sama znala da je preterala i da bi Sara mogla da se naljuti na nju.
„Ne mogu da verujem šta sve taj mladić daje sebi za pravo.“-komentarisala je Fernanda.
„Baš mi je drago što je izmlatio Marca. On je to i zaslužio.“-rekla je Rocio.
„Da, ali Leo nije trebao da se meša u to. Ko je on da se sa njime obračunava?“
„Kako ne shvataš da mu se dopada Sara i stalo mu je do svega što ima veze sa njom.“
„Ma daj. U tako nešto samo ti veruješ. Čak je i ta Nina, koja ga poznaje mnogo duže od nas, sigurna da je ta zainteresovanost za Saru samo trenutna. Verovatno dok je ne odvuče u krevet i dobije ono što želi.“-govorila je Fernanda.
Sara se vratila u sobu i devojke ućutaše.
„Saro, zaboravila sam da te pitam. Kako napreduješ sa učenjem? Jesi li učila dok si boravila kod Lea?“-pitala je Fernanda.
„Jesam, ali ne onoliko koliko sam planirala. Imam još dve nedelje da se spremim. Nisam baš uneđena da ću položiti.“-rekla je Sara uvlačeći se u krevet.
„Moraš položiti. Znaš da ako položis idemo na more, a ako ne..“
„Ako ne, idete bez mene i to je sve. Ništa strašno.“-rekla je Sara.
„Ne želimo da idemo bez tebe!“-pobunila se Fernanda.
„Bilo bi divno kada bi smo išli svi zajedno. Ti, Fer, njen dečko, moj brat i ja.“-govorila je Rocio.
„Volela bih da pođem sa vama.“-rekla je Sara.
„Onda se potrudi i dobro se pripremi za taj ispit. Ako treba i Rocio i ja smo spremne da ti pomognemo.“-govorila je Fernanda.
„Hvala. Obećavam vam da ću dati sve od sebe.“-rekla je Sara, a devojke su joj se osmehnule u polutami.
„Hajmo sad na spavanje. Laku noć.“-rekla je Sara i ugasila lampicu.
„Laku noć.“-uzvratile su devojke.
„Saro..“-pozvala ju je Fernanda nakon par trenutaka.
„Reci.“
„Nemoj se zaljubiti u tog Lea, molim te. Ne dopada mi se. Mislim da nije dečko za tebe.“-rekla je Fernanda tiho, a Rocio se uspravila spremna da se pobuni.
„Ne brini, Fer. Ja sam završila sa njim.“-odgovorila je Sara, a Fer je ustala i poljubila je u obraz.
Ponovo su legle i zaćutale. Sara se okrenula na drugu stranu i uzdahnula. Da li će uspeti da ostane ravnodušna prema Leu ili je već kasno? Sa tim mislima je utonula u san.

Dve nedelje kasnije, Sara je nervozno šetala dugačkim hodnikom fakulteta. Čekala je svoj red za polaganje ispita. Protekle dve nedelje bukvalno nije podigla glavu sa knjige. Nije izlazila nikud. Znala je da ako sada dobro zagreje stolicu već za par dana će se brčkati i sunčati na plaži. Lea nije videla od onoga dana kada je otišla iz njegovog stana i bilo joj je drago što poštuje njenu odluku. Tako je mogla bolje da se koncentriše i usresredi na učenje. Sada joj je jedino važno bilo polaganje ispita. Spremila se najbolje što je mogla, ali s obzirom na to koliku je tremu imala, znala je da je sve još neizvesno.
„Tražim gospođicu Saru Ledesmu. Znate li možda gde je?“-okrenula se kada je začula kako je neko pominje.
Videla je da je to neka mlada devojka. Stajala je kraj jednog studenta i raspitivala sa o njoj. Sara joj je prišla.
„Ja sam Sara Ledesma. Ko ste Vi?“-pitala je.
„Gospođice, imam nešto za vas.“-devojka joj se osmehnula i pružila bombonjeru.
„Šta je ovo? Od koga je?“-pitala je Sara zbunjeno.
„Tu sve piše.“-rekla je devojka i pokazala na ceduljicu zalepljenu za omot bombonjere.
„Hvala gospođice.“-rekla je Sara.
„Prijatno.“-devojka joj se osmehnula i otišla.
Sara je brzo preletela preko par redova ispisanih na ceduljici.
„Znam da danas polažeš onaj užasno teški ispit za koji si se spremala. Pošto ne mogu lično da ti poželim sreću, jer ti to ne želiš, želeo sam da to uradim na ovaj način. Srćno! Verujem u tebe i znam da ćeš ga razvaliti. Leo.“ -Sari je srce snažno zakucalo.

Rocio i Fernanda su čekale Saru ispred zgrade fakulteta. Zajedno sa njima bio je Dimitrio, brat od Rocio. On beše tek pristigao u grad i zajedno sa devojkama čekao je rezultate. Dan je bio pakleno topao i oni su se sklonili u hlad. Kada su primetili da Sara izlazi svo troje su potrčali ka njoj.
„Saro! Šta si uradila?!“-vikala je Fernando.
„Govori pobogu.“-rekla je Rocio.
Sara je složila tužnu facu.
„Moram da vas razočaram.“-rekla je.
„Dođavola!“-uzviknula je Rocio.
„Hej malena, nije to ništa. Položićeš ga uskoro. Sigurna sam.“-zagrlila ju je Fer uvek puna razumevanja za nju.
„Šta ste se uplašile? Pakujte se! Idemo na more!“-uzviknula je Sara i devojke su vrisnule od sreće.
„Znala sam da lažeš, zlobnice jedna.“-rekla je Rocio grleći je.
„Ma ti uvek sve znaš unapred.“-rekla je Sara.
„Joj koliko sam sada srećna.“-radovala se Fernanda.
„Hajde pustite devojku. Toliko ste je napale, da ja ne mogu ni da joj priđem i čestitam.“-govorio je Dimitrio.
„Dimitrio, stigao si. Drago mi je da te vidim.“-rekla je Sara i zagrlila ga.
„Čestitam ti, Saro. Divno je što ćemo svi zajedno na more.“-rekao je.
„A šta je ovo?“-uzviknula je Rocio i otrgla Sari bombonjeru iz ruku.
Pročitala je ceduljicu i nasmejala se. Fernanda je takođe prišla i pročitala.
„Taj dečko je lud za tobom Saro!“-vikala je Rocio.
„Tiše malo.“-opomenula ju je Sara.
„Šta je to, Saro? Neki obožavatelj?“-pitao je Dimitrio, a Sara je odmahnula rukom.
„On baš ne odustaje.“-rekla je Fernanda nezadovoljno.
„Brate, on ti je ozbiljna konkurencija.“-rekla je Rocio.
„Kada je u pitanju Sara, na sve sam spreman.“-rekao je Dimitrio i svi su se nasmejali.
„Hajde, idemo. Večeras vas vodim da proslavimo Sarin uspešno položeni ispit.“-rekao je Dimitrio i obgrlio Saru.
Pošli su, a Sara se pažljivo osvrnula par puta u nadi da će videti Lea.
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Fri 8 Aug 2014 - 6:56

8. epizoda

„Mogu li i ja sa vama u diskoteku? Molim vas.“-molećivo je pitala šestogodišnja Adriana, kćer Mauricia Moralesa. Sedela je kraj Sare i posmatrala je kako se šminka.
„Žao mi je dušice, ali tamo ne idu mala deca.“-objašnjavala joj je Sara.
„Ali zašto?“-pitala je nadureno.
„To nije mesto za decu. Moći ćeš da ideš za nekih desetak godina.“-rekla je Fernanda ispravljajući kosu preglom.
„To je mnogo vremena. Ja bih išla sad.“-nastavljala je devojčica.
„Ići ćeš kad dođe vreme za to. Sada si još mala. Uostalom tamo bi ti bilo jako dosadno.“-namignula joj je Rocio.
„Dobro. Možeš li me bar malo našminkati onda?“-pitala je Adriana Saru.
„Naravno. Bićeš kao prava lutkica.“-Sara se okrenula ka devojčici i počela da joj nanosi sjaj na usne.
„Devojke, je l ste gotove? Spremate se čitavu večnost.“-rekao je Dimitrio ušavši u spavaću sobu.
„Još samo par minuta.“-doviknula je Rocio iz kupatila.
„Saro izgledaš predivno. Baš si rešila da me zavedeš svojom lepotom noćas.“-govorio je Dimitrio i Sara se nasmešila.
Zvono na vratima se začulo.
„Dimitrio, molim te, otvori ti.“-zamolila ga je Fernanda i on ju je poslušao.
„Je li ti on dečko?“-pitala je malena Adriana Saru kada je Dimitrio izašao.
„Nije.“-odgovorila je.
„Ne želim da ti on bude dečko. Ne dopada mi se.“-bunila se Adriana.
„Nije mi dečko, a ti ne bi trebala tako da govoriš. Može da te čuje i naljuti se na tebe.“-rekla je Sara.
„Izvini.“-rekla je devojčica.
„Tako, sada si prava lepotica.“-rekla je Sara našminkavši Adrianu.
Mauricio se pojavio u sobi.
„Adrianitin otac je. Traži je.“-rekao je.
„Hajdemo. Stigao je tvoj tata.“-rekla je Sara i povela devojčicu u dnevnu sobu.
„Ćao lepotice.“-doviknula joj je Fernanda i Adrianita joj je mahnula.
Kada je videla oca, Adriana mu je poletela u zagrljaj.
„Tata! Vidi! Sara me je našminkala.“-uzviknula je.
„Oduševljen sam. Prelepa si dušice.“-rekao je ljubeći je u kosu.
„Jesam li lepa koliko i Sara?“-pitala je.
„Mnogo si lepša od mene.“-Sara joj se osmehnula.
„Idemo sad. Kasno je. Mama te čeka kod kuće. Ideš da se okupaš, pa u krevet.“-govorio je Mauricio.
„U redu, tata.“-rekla je devojčica.
„Hajde, pozdravi se sa Sarom.“
Adrianita ju je zagrlila.
„Laku noć malena.“-rekla joj je Sara i otpratila ih.

Sat vremena kasnije Sara, Rocio, Fernanda i Dimitrio su pristigli u diskoteku. Unutra je bilo mračno i krcato. Stajali su za šankom i poručilvali piće.
„Devojke, šta će te piti?“-vikao je Dimitrio kako bi nadjačao muziku.
„Ja ću sok.“-rekla je Sara.
„Nećeš sok! Danas slavimo to što si položila i pićemo nešto žestoko. Dimitrio, naruči nam tekilu.“-govorila je Rocio.
„Rocio, ja to ne mogu da pijem.“-Sara je uzviknula, a Rocio joj je namignula i otišla na podijum da igra.
„Ovde je užasno.“-vikala je Sara Fernandi.
„Zašto? Meni se dopada.“-rekla je Fernanda cupkajući u ritmu muzike.
„Ne volim ovakva mesta.“-rekla je Sara.
Kelner im je poslužio piće i Rocio se odmah stvorila kod šanka.
„Da nazdravimo!“-uzviknula je i podigla čašu.
I ostali su podigli svoje.
„Za nezaboravan odmor koji nam sledi!“-rekla je i čuknuli su se čašicama.
„Sada na eks!“-zapovedila je Rocio.
Sara je nagnula glavu u nazad kako bi joj tekila lakše sklizlnula. Nakašljala se kada joj je alkohol opekao grlo.
„Ovo je odvratno!“-uzviknula je.
„Još jednu turu!“-poručila je Rocio.
Sačekali su da ih kelner usluži, a zatim ponovo nazdravili.
„Hajde da igramo.“-predložila je Fernanda.
„Ja ću biti ovde. Idite vi.“-rekla je Sara.
„Nema šanse. Ne budi takav baksuz. Ovo je tvoje veče.“-rekla je Rocio i povukla je na sredinu podijuma.
Igrale su,a Sara je osećala vrućinu. Lice joj je gorelo. Znala je da je to od alkohola na koji nije navikla.
Vratili su se ponovo do šanka i ispili još jednu turu. Sara je ostala da sedi za stolicom kraj šanka, dok su se devojke vratile da igraju. Dimitrio je ostao kraj nje.
„Jesam li ti rekao koliko si lepa večeras?“-govorio joj je u uvo.
„Jesi. Najmanje deset puta. Hvala ti.“-rekla je Sara.
„Dopadaš mi se. Znaš to?“-približio joj se još bliže, a Sara je skočila sa stolice.
„Idem da igram.“-odskakutala je do podijuma i pridružila se devojkama kako bi izbegla Dimitriovo nabacivanje. Rocio se uvijala kraj nekog mladića.
Dimitrio se ubrzo stvorio ponovo kraj Sare.
„Ne želiš da mi odgovoriš pa bežiš od mene.“-rekao joj je.
„Nije to. Volim ovu pesmu.“-rekla je, a Dimitrio joj je stavio ruke na kukove i krenuo da igra zajedno sa njom. Zagnjurio je glavu u Sarinu kosu i ona se osećala nelagodno.
„Saro, nije li ono tamo Leo?“-govorila joj je Rocio stvorivši se pokraj nje i Dimitria.
Sari su noge zadrhtale. Leo je stvarno bio na podijumu, nedaleko od njih. Nije ih video. Igrao je sa nekom devojkom čvrsto je stisnuvši uz sebe. Sara ju je prepoznala. Bila je to devojka koja je bila sa njim na motoru kada ju je odbranio od taksiste.
„Rocio, nisi mu rekla da smo ovde?“-pitala je Sara sumnjičavo.
„Nisam, kunem ti se.“-rekla je Rocio i Sara je prepoznala iskrenost u njenom glasu.
Vratila se do šanka.
„Tekilu.“-poručila je i čim joj je poslužena ispila ju je na eks.
„Šta radiš to?“-pitao ju je Dimitrio.
„Ništa.“-rekla je, uhvatila ga za ruku i povela ka podijumu.
Svirala je neka spora pesma i oni su zaplesali. Obavila mu je ruke oko vrata i naslonila se na njegovo rame. Osetila je da nije stabilna na nogama.
Bacila je pogled ka Leu. I on je plesao. Njegova partnerka se u tom času popela na prste i počela da ga ljubi. Sara je pobesnela. Osetila je potrebu da i ona poljubi Dimitria. Uspravila je glavu i pogledala ga pravo uči. Polako mu se približavala i taman kakda je htela da spusti svoje usne na njegove začula je Leov glas.
„Saro!“-Leo ju je povukao za ruku i gotovo otrgao od Dimitria.
„Šta radiš? Pusti me!“-rekla je i on ju je pustio.
„Šta radiš ovde? Ne mogu da verujem da te ovde vidim.“-smešio se.
„A što? Mislio si da ja ne umem da se zabavljam?“-pitala je.
„Saro, ko je ovo?“-pitao je Dimitrio gledajući Lea popreko.
„Niko bitan.“-Sara mu se osmehnula, a Leo je podigao obrvu čuvši njene reči.
„Drago mi je da sam te videla. Lep provod. Vidimo se.“-uzviknula je i nasmešila se Leovoj pratilji koja ju je gledala sa gađenjem.
Povukla je Dimitria ka šanku.
„Još jedna tekila!“-doviknula je kelneru.
„Saro, previše si popila, a nisi navikla na alkohol. Škodiće ti.“-govorio je Dimitrio.
„Pusti me, Dimitrio. Ovo je moje veče, čuo si Rocio. Želim da se opustim i proslavim onako kako dolikuje.“-rekla je ispijajući još jednu čašicu.
„Govorim ti za tvoje dobro.“-nastavio je Dimitrio.
„Hej, zar nisi čuo da ti je rekla da je ostaviš na miru?“-začula je Sara ponovo Leov glas.
Stajao je kraj nje zajedno sa njegovom pratiljom koja se sva zacrvenela od besa.
„Šta hoće ovaj?“-pitao je Dimitrio.
„Ja želim da me ti ostaviš na miru, a ne on.“-odbrusila je Sara Leu.
„Želeo sam da te pitam da li si položila ispit?“-rekao je Leo.
„A šta tebe boli uvo?“-pitala je Sara.
„Saro, je li ovo onaj što ti je posalo bombonjeru?“-pitao je Dimitrio.
„Da, to sam ja.“-odgovorio je Leo.
„Kakvu bombonjeru?“-pitala je besno Leova devojka.
„Šta će te popiti? Ja častim. Položila sam. Eto, rekla sam ti. Da ne kažeš posle da sam veštica.“-rekla je Sara.
„Baš mi je drago zbog tebe. Rekao sam ti da ćeš uspeti.“-smešio se Leo.
„Šta pije tvoja devojka?“-pitala je Sara.
„Roxana mi nije devojka.“-rekao je Leo, a Roxana je ponovo pobesnela.
„Onda mi se samo učinilo da se ljubite. A da! Zaboravil sam. Kod tebe to i ide tako. Ljubiš se sa svakom koja ti priđe. Kamo sreće da se samo na tome završava.“-rekla je Sara i odmah osetila Roxanine ruke na svojoj kosi.
Povukla ju je tako jako da je Sara jauknula i zabacila glavu u nazad.
„Roxana!“-uzviknuo je Leo i smesta je odvojio od Sare.
Sara je poletela ka Roxani, ali ju je Dimitrio uhvatio pre nego što ju je udarila.
„Pusti me! Pusti me da naučim ovu glupaču pameti!“-otimala se Roxana.
„Hajde! Hajde, da te vidim!“-vikala je Sara.
„Saro, smiri se. Nemoj da se spuštaš na njihov nivo.“-umirivao ju je Dimitrio.
Obezbeđenje se ubrzo našlo pored njih i svo četvoro su morali da napuste diskoteku.

„Leo, vozi me kući!“-rekla je Roxana kada su se našli napolju, gledajući Saru kao da će je svakog trenutka ponovo napasti.
Sara se malo smirila i stajala je kraj Dimitria, dok je on okretao broj svoje sestre i pokušavao da je dobije. Fernanda je takođe izašla sa njima napolje videvši zbrku koja je nastala.
„Ne mogu te voziti. Uzmi taksi. Imam druga posla.“-rekao je Leo i pošao ka Sari.
„Platićeš mi za ovo!“-uzviknula je Roxana uvređena Leovim rečima i udaljila se od njih.
„Saro, voleo bih da popričamo.“-rekao je Leo.
„Nema ona s tobom šta da priča!“-odbrusio je Dimitrio.
„Ti nemoj da se mešaš u nešto što te se ne tiče!“-upozorio ga je Leo.
„Ne želim da pričam sa tobom. Rekla sam ti sve što sam imala pre dve nedelje i to je to. Nema više šta da sa kaže.“-rekla je Sara.
„Da. Ima. I to još toliko toga. Hajdemo. Samo pet minuta, molim te.“-rekao je Leo.
„Ne! Razumeš li šta ti govorim!? Ostavi me na miru!“-razdrala se Sara.
Leo ju je uhvatio za noge i prebacio preko ramena. Sara je vrištala.
„Hej! Ostavi je!“-povikala je Fernanda za njima.
Dimitrio ih je stigao i povukao Lea, ali ga je on rukom koja mu je bila slobodna udario po licu.
„Gledaj svoja posla!“-viknuo je Leo.
„Pusti me! Pusti me!“-vikala je Sara i udarala Lea pesnicama u leđa.
„Lepo sam te molio da popričamo i nisi htela. Sada ćemo morati to da obavimo na malo drugačiji način.“-rekao je Leo i spustio je na zadnje sedište automobila.
„Ti nisi normalan! Mrzim te!“-vikala je.
Seo je na sedište i pošao pre nego što je uspela da otvori vrata i pobegene.


Kraj 8. epizode.
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Sun 10 Aug 2014 - 4:08

9. epizoda

Leo je parkirao auto ispred svoga stana i nakon što je izašao, otvorio je Sari vrata i pružio joj ruku kako bi joj pomogao da i ona izađe.
„Mogu sama!“-rekla je i nespretno ustala.
Pošla je za Leom, ali se saplitala o sopstvene noge. Leo se nasmejao.
„Pomoćiću ti.“-rekao je i uhvatio je za ruku.
Ušli su u stan. Pablo i Nina nisu bili tamo.
„Šta hoćeš od mene? Reci mi i pusti me da idem kući.“-rekla je Sara skidajući štikle sa nogu.
„Želeo sam da popričamo.“-rekao je Leo.
„O čemu da pričamo? Rekla sam ti sve što sam imala i nadala sam se da si shvatio.“-govorila je.
„Ne mogu da shvatim, Saro! Zar ne možemo biti bar prijatelji? Draga si mi i ne želim da te izgubim. Učini mi bar to. Dopusti mi da te viđam, makar kao prijateljicu.“-rekao je.
„Joj..“-zaječala je i pridržala se za kauč.
„Šta ti je? Jesi li dobro?“-Leo je poleteo ka njoj i pomogao joj da sedne na kauč.
„Ne osećam se dobro...Vrti mi se.. i muka mi je.“-govorila je isprekidano Sara.
„Doneću ti vodu. Slobodno lezi ovde.“-Leo je otrčao do kuhinje i vratio se sa čašom vode.
Sara je otpila gutljaj i vratila mu čašu.
„Šta si mi učinio?“-pitala je.
„Ja? Stani malo, nisam te ja terao da se nalivaš tekilom.“-smejao se Leo.
„Joooj..Loše mi je.“-mumlala je sklopljenih očiju i bledog lica.
„Hoćeš li malo da se umiješ?“-pitao je i Sara je klimnula glavom.
Poveo ju je u kupatilo i pridrzavao joj kosu dok se umivala.
„Možeš li, molim te, da me odvezeš kući? Stvarno mi je loše i ne mogu sada da razgovaram sa tobom.“-pitala je.
„Odvešću te ujutru. Javiću Rocio da ćeš prespavati ovde.“-predložio je.
„Ne, ne. Hoću kući.“-govorila je pridržavajući se za Lea.
„Vidiš da ne možeš ni na nogama da stojiš. Najbolje je da što pre legneš. Zato ostani ovde, a sutra ujutru ćeš ići kući.“-navaljivao je Leo.
„U redu.“-pristala je Sara.
„Dođi.“-Leo ju je uzeo u naručje i odneo u svoju sobu.
Spustio ju je na krevet i lepo je ušuškao.
„Pokušaj da zaspiš. Ako ti treba nešto slobodno mi reci.“-rekao je ustajući sa kreveta.
„Leo!“
„Molim?“-okrenuo se ka njoj.
„Gde ideš?“-pitala je.
„Spavaću u dnevnoj sobi.“
„Molim te, ostani ovde.“-promucala je.
Leo se iznenađeno osmehnuo.
„Molim te.“-ponovila je.
„Dobro. Biću tu.“-rekao je i legao kraj nje.
„Hvala“-rekla je i sklopila oči.
Leo ju je posmatrao neko vreme, a zatim je i on zažmureo.
„Leo!“-pozvala ga je i on se trgao.
„Reci. Jesi li dobro?“-pitao je.
„Ne.“-zaplakala je.
„Zašto plačeš? Šta se dešava?“-rekao je i uspravio se.
„Možeš li da me zagrliš samo?“-pitala je kroz suze.
Leo je bio zbunjen, ali ju je povukao u svoj zagrljaj i ona je spustila glavu na njegove grudi. Usnama joj je dotakao čelo.
„Nećeš mi reći zbog čega plačeš?“-pitao je, ali Sara nije odgovorila.
„Saro, ti si najčudnija devojka koju sam ikada upoznao.“-nasmešio se. I ona se osmehnula.
Uspravila je glavu ka njegovom licu. Bili su jako blizu. Mogla je da oseti njegov dah na svom licu.
„Mislila sam da ti se to dopada.“-rekla je sa smeškom, a on ju je zbunjeno gledao.
Uspravila se kako bi mu se još više približila. Ispružila je ruku i dotakla njegov obraz. Netremice ju je posmatrao, dok mu je ruka ležala na njenim leđima. Sklopila je oči i primakla svoje usne njegovim. U poslednjem trenutku se izmakao.
„Ne.“-rekao je i zavrteo glavom.
Sada je Sara bila zbunjena.
„Sada nije trenutak za ovo. Pijana si. Ne želim da uradiš nešto za šta ćeš se sutra kajati i proklinjati me. Veruj mi da najviše od svega želim da te poljubim. Ali, ne ovako Saro. Ne ovako.“-rekao je sa bolom u glasu, a ona ga je nemo posmatrala.
Odjednom je skočila iz kreveta i otrčala u wc. Leo je pojurio za njom, ali je zaključala vrata za sobom. Po zvucima koji su dopirali iza njih shvatio je da je izbacivala iz sebe sav alkohol koje je te večeri popila.

Ujutru, kada je Sara otvorila oči i kada su joj se počele vraćati slike i događaji od prethodne večeri, poželela je da izbriše tu noć iz sećanja. Okrenula se na drugu stranu i videla Lea kraj sebe, kako spokojno spava. Celu noć je proveo kraj nje u kupatilu dok se ona „rastajala sa životom“. I sada se osećala loše, ali je morala da ustane i ode svojoj kući. Pomislila je da bi najbolje bilo da ode pre nego što se Leo probudi. Nije mogla da ga pogleda u oči nakon što je sinoć pokušala da ga poljubi. Utala je iz kreveta, pokupila svoje stvari i na prstima izašla iz sobe. Sredila se u kupatilu i potom ušla u dnevnu sobu. Nina i Pablo su doručkovali.
„Hej Saro.“-nasmešio joj se Pablo.
„Prijatno.“-rekla im je.
„Pridruži nam se.“-predložila je Nina.
„Nema šanse.“-odmahnula je Sara glavom jer joj je bilo muka od same pomisli na hranu.
„Kako si jutros?“-pitao je Pablo.
„Bolje. Upravo sam pošla kući.“
„Gde je Leo? Rekao je da će te voziti.“-pitao je Pablo.
„Spava. Nisam želela da ga budim. Uhvatiću taksi.“-rekla je Sara.
„Pobesneće kada bude čuo da ga nisi sačekala. Ne voli kada nije onako kako je on zamislio.“-rekao je Pablo.
„Uverila sam se sinoć da sve mora da bude kako je zamislio. Ali me je tako sramota. Ovo mi se nikada nije desilo. Nikada se nisam napila. Niti ću ikada više. Ponašala sam se kao pravi kreten. Ne mogu da ga pogledam u oči sada nakon svega što sam mu priredila noćas.“-rekla je iskreno se kajući zbog svih onih čašica tekile koje je popila.
„Ma šta ti je? To se svima nama desilo. Prvo pijanstvo nije nimalo lako.“-nasmešio se Pablo.
„Sada ne mogu nazad. Šta je tu je. Pozdravite Lea i recite mu da sam mu zahvalna na svemu što je učinio.“-rekla je Sara spremna da pođe.
„Čekaj Saro. Ja ću te odvesti.“-rekla je Nina i ustala.
„Ne moraš da se maltretiraš.“-rekla je Sara.
„Pablo, daj mi ključeve od auta.“-rekla je Nina.
„Leo će pobesneti.“-govorio je Pablo sa neodobravanjem.
„Ma briga me za Lea. Ne bojim ga se. Daj mi ključeve.“-rekla je Nina odlučno i Pablo ju je poslušao.
„Hajdemo.“-uzviknula je i Sara je pošla sa njom.

Ušle su u auto, kojim se Sara sinoć dovezla sa Leom. Nalazio se u garaži ispred stana.
„Saro, volela bih da porazgovaramo.“-rekla je Nina i Sara je znala da je to razlog zbog čega je insistirala da je vozi.
„Mogu da zamislim šta sada misliš o meni. Obećala sam ti da ću se udaljiti od Lea, a noćas si me ponovo zatekla u njegovom stanu.“-rekla je Sara.
„Hej, znam ja da Leo ne odustaje tako lako. Znam da će učiniti i nemoguće da dobije ono što želi. A osim toga, koja bi devojka bila ravnodušna prema njemu. Ja znam da je on lep, šarmantan, slatkorečiv, ume sa devojkama, a devojke to vole.“-rekla je Nina.
„Da. Veruj mi, rekla sam mu da me ne traži, da je gotovo, da ne možemo biti ni prijatelji. Ali, sinoć smo se slučajno sreli, a ja sam popila. Nisam mogla da kontrolišem svoje ponašanje. Zamalo da se potučem sa njegovom devojkom.“-govorila je Sara kajući se.
„Sa Roxanom?“-pitala je Nina.
„Da. Poznaješ je? Je li mu ona devojka?“
„Poznajem je. Ne. Ona ga proganja već duže vreme, a služi mu samo za zabavu.“-rekla je Nina.
„Zašto mu dozvoljava da se tako ponaša prema njoj? Zašto ga se ne okane ako vidi da sa njim ne može ništa da očekuje?“-pitala je Sara.
„Ne znam. Ne interesuje me ona. Ti me interesuješ, jer si ti drugačija od osalih devojaka sa kojima Leo izlazi i sa kojima se provodi. Pitaćeš me možda zašto se mešam i guram nos u ono što ne treba da me interesuje. Ali, ja sam obećala sebi da kada primetim da se Leo zaljubio, da ću učiniti sve da ta devojka nikada ne bude sa njim. Mislim da se to sada dešava. Misim da se Leo zaljubljuje u tebe.“-govorila je Nina.
„Ali zašto bi to radila? Zbog toga što će ga sve proći kada dobije ono što želi?“
„Da, kao što sam ti rekla i to je jedan od razloga. Leo nije za vezu. On je dečko koji ne može da izdrži dugo sa jednom istom devojkom, niti da ispunjava sve ono što veza zahteva. Ali, postoji tu i još nešto. Dosta ozbiljnije.“
„Šta to?“-pitala je Sara.
„Vidi, ja sam sa mnogo toga morala da se borim da bi moja veza sa Pablom opstala. I još uvek se borim. Svakoga dana. Ona koja bude Leova devojka moraće to isto da radi. Čak i mnogo više nego ja.“
„Ne razumem te.“-rekla je Sara.
„Znam. Ali, ima nešto o Leu što malo ljudi zna. I ja sam se zaklela da nikada neću reći nikome. Ukoliko budeš bila Leova devojka trebaće ti mnogo truda i snage, da izdržiš. Ozbiljno je. Ne bih sve ovo radila i govorila ti sve te stvari Leu iza leđa da nije ozbiljno.“
„Reci mi o čemu se radi.“
„Ne mogu ti reći, zaista. I ovo je previše što sam ti otkrila. Molim te samo da budeš pametna. Niko ne može da odlučuje umesto tebe. Samo ti to možeš. Ako se ikada ostvari sve ovo što sam ti sada rekla, nemoj da kažeš kako te nisam upozorila.“
„Nina!“-začule su kako Leo viče i trči prema autu.
Otvorio je vrata sa Ninine strane. Delovao je besno.
„Šta radite tu?“-pitao je.
„Vozim Saru kući. Upravo smo htele da krenemo.“-rekla je Nina smireno.
„Lažeš! Pablo je rekao da ste otišle pre pet minuta, a vi ste još uvek tu u garaži!“-govorio je besno.
„Dobro, pa šta? Razgovarale smo! Je l je to toliko strašno?!“-vikala je Nina.
„O čemu?“
„To tebe ne treba da zanima. To su ženske stvari.“-uključila se Sara.
„A ti, što me nisi budila? Rekao sam ti da ću te voziti.“-govorio je.
„Zašto bi te budila? Celu noć smo proveli u onom kupatilu i bio si umoran. Mogu i sama da odem do kuće, ne trebaš svugde da me vozikaš!“-rekla je Sara.
„Nina izađi iz auta.“-rekao je Leo.
„Zašto?“-pitala je.
„Ja ću voziti Saru.“
„Ja ću je voziti. Prestani da se ponašaš kao kreten.“-rekla je Nina.
„Izađi!“-viknuo je i lupio pesnicom o krov auta.
Sara se trgla, a primetila je da je i Nina takođe.
„Nina, izađi, molim te.“-rekao je Pablo, stvorivši se kraj Lea. Pružio je Nini ruku i molećivo je pogledao.
Nina se okrenula ka Sari, stisnula njenu ruku, a zatim izašla iz auta.
Leo je istog trenutka seo.
„Nina, pričekaj me u stanu. Nemoj nikuda da ideš. Moramo da razgovaramo.“-rekao je Leo nešto mirnijim glasom.
„Ne znam da li imam vremena toliko da čekam.“-rekla je Nina nabusito.
„Sačekaće te. Ne brini.“-rekao je Pablo.
Leo je zalupio vrata, upalio auto i pošao.
„Kako se to ponašaš prema Nini?!“-pitala je Sara.
„Kako se ona ponaša?“-rekao je besno.
„Kako? Želela je samo da me odveze kući. Nije imala nikakve loše namere.“-branila ju je Sara.
„Zna da ne volim to i namerno mi to radi. Osim toga, ko zna šta ti je sve pričala o meni. Sada je meni jasno zašto odbijaš svaki kontakt sa mnom.“-govorio je.
„Ma šta je sa tobom? Nismo čak ni pričale o tebi.“-lagala je Sara.
„Znam ja o čemu ste vi pričale!“
„O čemu? Baš bi volela da čujem.“-rekla je.
„Čula si već, ona ti je sve rekla. Videće kada se budem vratio.“-rekao je stežući volan i gazeći papučicu za gas još jače.
„Šta ćeš da uradiš? Udarićeš je? Bio bi u stanju da udariš devojku?“-pitala je Sara.
„Ne pričaj gluposti Saro! Nikada nisam udario devojku.“-rekao je.
„Ništa me ne bi čudilo. Jako si nasilan. Spreman si da udariš svakog ko ti se nađe na putu.“
„Svakog ko me dira i kači se sa mnom ili sa onima do kojih mi je stalo. Mada, znam zašto mi to govoriš. Zbog onog idiota što je sinoć bio sa tobom!“-Leo se opet razbesneo.
„Da! Nije zaslužio da ga onako udariš. Ništa ti nije učinio!“-vikala je Sara.
„To ti je dečko?“-pitao je.
„Nije, ali bi mogao da bude. Zaljubljen je u mene!“-rekla je Sara.
„Vidi se, ali dečko ti neće biti nikada.“
„Stvarno? A kako znaš?“-pitala je Sara.
„Zato što je to mesto već rezervisano.“-odgovorio je.
„Je l? Da ga nisi ti možda rezervisao?“
„Da, baš ja.“-rekao je, a Sara se nasmejala.
„Ne mogu da verujem! Mrzim te! Mrzim što si tako pun sebe! Sve ti padaju pod noge, pa misliš da ću i ja! Ali, varaš se! Nikada ne bih bila sa tobom, jer te mrzim! Odvratan si mi!“-izgovorila je gotovo u jednom dahu.
„Mrziš me, a ipak bi želela da me ljubiš.“-rekao je ironično se smejući.
„Bila sam pijana, nisam znala šta radim.“-rekla je tiho, kajući se zbog svega što mu je malopre rekla.
„Baš zato što si bila pijana, znam da to u stvari stvarno želiš.“-rekao je i zaustavio se pred zgradom.
„Kakav si ti kreten!“-rekla je Sara i otvorila vrata.
„Hej, nećeš da me poljubiš na rastanku?“-pitao je.
„Nosi se!“-rekla je i zalupila vrata.


Kraj 9. epizode
Je l se dopada nekom?
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Sat 23 Aug 2014 - 2:01

10. epizoda

„Konačno si stigla! Umrla sam od brige, Saro.“-rekla je Fernanda kada je Sara ušla u stan.
„Šta ti se dogodilo? Da te nije povredio onaj tip od sinoć?“-pitao je Dimitrio.
Sara se srušila na trosed kraj Fernande i uzdahnula.
„Ne, nije me povredio.“-rekla je.
„Gde si bila? Gde si provela noć?“-pitala je Fernanda.
„Provela je noć u Leovom stanu. Gde bi drugo?“-rekla je Rocio ušavši u sobu.
„Zaista, Saro?“-pitao je Dimitrio.
„Jesam. Šta ste drugo očekivali? Sa njim sam otišla, sećate se?“-nervirala su je njihova ispitivanja.
„Nisi otišla. Odveo te je na silu. I zašto se nisi vratila kući sinoć? Zašto si kog vraga ostala kod njega?“-pitala je besno Fernanda.
„Daj ućuti, Fernanda! Šta te briga! Ostavi je na miru!“-rekla je Rocio.
„Zaista nemam snage da vam bilo šta objašnjavam. Muka mi je od svih! Ne želim nikoga da vidim! Ostavite me na miru!“-uzviknula je Sara i otrčala u spavaću sobu zalupivši vrata za sobom.
Fernanda je besno skrstila ruke.
„Vidi Fernanda šta si učinila!“-rekla je Rocio.
„Ja? Ne verujem da je ovakva zbog mene, već zbog tvog savršenog Lea. Vidi u šta se pretvorila zbog njega! Pogledaj kako utiče na nju! Zar je to dobar dečko?!“-besnela je Fernanda.
„Smirite se devojke, molim vas. Nateraćete me da se vratim kući i odustanem od odmora sa vama.“-rekao je Dimitrio i izašao iz stana.
„Šta je sad ovome?“-pitala je Fernanda.
„Oterala si ga svojom drekom i pametovanjem.“-odgovorila je Rocio.
„Opet sam ja kriva? Baš lepo. Uvek najviše nadrlja onaj koji je najmanje kriv.“
„Sirotice.“-rekla je Rocio.
„Rocio, nemaš pojma koliko mi ideš na nerve i koliku želju imam da te počupam. Još sinoć si počela sa tvojim glupostima kada smo te čekali sat vremena ispred diskoteke dok si se vaćarila u nekom ćošku sa nepoznatim tipom, a i danas se bogami ne smiruješ.“
„Da. Svi mi ne valjamo, samo si ti savršena! Znaš šta? Ja ne moram da slušam tvoje gluposti.“-rekla je Rocio i takođe izletela iz stana.
„Bože!“-Fernanda je udarila pesnicom o jastuče na krevetu.

Sara je čitav dan provela u spavaćoj sobi. Spavala je, razmišljala, zatim ponovo spavala. Niko je nije uznemiravao i to joj je pomoglo da se pribere. Odlučila je da izađe tek kada je kroz prozor primetila da se spušta mrak i da ulične sijalice počinju da se pale.
„Zdravo.“-rekla je tiho kada je ušla u dnevnu sobu.
Fernanda je sedela na krevetu i gledala televizor.
„Zdravo.“-odgovorila joj je.
„Gde su ostali?“
„Ne znam. Otišli su besni na mene. Nema ih čitav dan.“-rekla je Fernanda.
„Fer, želim da ti se izvinim. Nisam trebala onako da reagujem, ali mi je u tom trenutku najmanje bilo potrebno vaše ispitivanje i primedbe. Oprosti mi.“-rekla je Sara, sela kraj Fernande i zagrlila je.
„Oprosti ti meni. Nisam ni ja tebe trebala onako da ispitujem. Ali, stvarno sam brinula. Bila sam besna što te je odvukao onako i plašila sam se da će te povrediti.“-rekla je Fer milujući drugaricu po kosi.
„Hvala ti što brineš. Mada Leo, kakav god da je nikada me ne bi svesno povredio.“
„Ne dopada mi se taj momak.“
„Znam. Ni meni se ne dopada ili samo zavaravam sebe da je tako.“-uzdahnula je Sara.
„Šta pričaš?“-pitala ju je Fernanda.
„Da, Fer. Juče sam pokušala da ga poljubim.“
„Šta?“-Fernanda se iznenadila.
„Da. Bila sam pijana, ali se dobro sećam svega. Ne znam šta mi je bilo. Jednostavno nisam mogla da se suzdržim. Obuzela me je ta luda želja za njegovim usnama i tada sam shvatila da to zapravo želim od onoga časa kada sam ga upoznala.“
„Ne, Saro. Nemoj to da mi govoriš.“
„Znaš li šta je on učinio kada sam pokušala da ga poljubim?“
„Mogu da zamislim.“-rekla je Fer.
„Odbio me je.“
„Odbio te je?“-pitala je Fernanda iznenađeno.
„Da. Rekao je da ne želi da uradim nešto za šta ću se kajati kada se budem otreznila.“
„Ne mogu da verujem.“
„Veruj mi da ni ja nisam mogla. I sada sam tako zbunjena. Ne znam šta da radim. To što me je odbio navelo me je da poverujem u njegove reči da me ne gleda kao druge. I da znaš samo kako je brinuo o meni. Svo vreme je bio kraj mene dok sam povraćala. Joj, mrzim sebe zbog toga. Šta li misli o meni nakon što me je video u takvom stanju.“
„Joj, moja Saro. Nema sumnje. Rocio je u pravu. Ti si zaljubljena u njega.“-rekla je Fernanda.
„A on u mene? Da li je on zaljubljen u mene? Šta misliš, Fer?“-pitala je.
„Ne znam. Ne znam šta da mislim. Čudno mi je to što te je odbio. Ni najmanje se tome nisam nadala. Ali, ipak.. Možda je sve to gluma, Saro.“
„Ko će li ga znati.“-uzdahnula je Sara.
„Šta planiraš u vezi sa njim?“
„Ništa. Moram dobro da razmislim. Takođe sam ponovo pričala sa Ninom. Nisam je najbolje razumela, ali mislim da je htela da me upozori kako Leo krije neku tajnu. Nina kaže da je to ozbiljno i da veza sa njim verovatno ne bi opstala zbog toga, a uz to postoji mogućnost da ga zainteresovanost prođe nakon što dobije ono što želi.“
„Ne znam šta da mislim o njemu.“
„Ostaviću za sada sve ovako kako jeste. Za dva dana idemo na more i tamo ću imati dosta vremena da se opustim i natenane razmislim o svemu.“-nasmešila se Sara.
„Moj dečko ne ide sa nama.“-rekla je Fernanda i oborila pogled.
„Kako? Zbog čega?“-pitala je Sara.
„Raskinuli smo.“-rekla je Fernanda i zaplakala.
„Kada?“
„Sinoć. Nisam trebala da izađem u diskoteku. To ga je razljutilo. Ne voli da idem bilo kuda bez njega.“
„Bože moj, Fernanda. Znaš šta mislim o njemu. Takav dečko ti nije potreban.“-govorila je Sara.
„Znam i sama, ali ga volim i ne mogu bez njega.“-jecala je.
„Nemoj da plačeš. Vratiće ti se on za par dana. Zvaće te da te moli da se pomirite. Uostalom, zar nije uvek tako?“
„Jeste, ali plašim se da smo ovaj put definitivno prekinuli.“
„Dođi.“-Sara ju je povukla u zagrljaj.

Naredi dan devojke su iskoristile za pakovanje i kupovinu raznih sitnica i krpica koje su im bile potrebne za predstojeći odmor. Sve tri su kupile nove kupaće kostime i još dosta raznih stvarčica koje su bile pogodne za noćne šetnje kraj mora i izlaske..Sara je iskoristila priliku dok su Rocio i Fernanda boravile kod frizera da svrati u jednu prodavnicu dečijih igračaka. Znala je da će mala Adrianita biti jako tužna zbog njihovog odlaska i zato je želela da je oraspoloži nekom slatkom, plišanom životinjom. Šetala je među policama prepunim igračaka i pokušavala da se odluči koju životinju da kupi. Uspela je da odabere plavog, plišanog medu i verovala je da će se mala Adriana oduševiti.
Izašla je iz prodavnice zadovoljno se osmehujući i pošla ka frizerskom salonu kako bi sačekala drugarice. Međutim, pažnju joj je privukla žena koja joj je išla u susret. Sara je primetila kako jedva korača i kako se drži za stomak. Lice joj se grčilo od bolova i Sara je odlučila da joj priđe.
„Gospođo, jeste li dobro?“-rekla je prišavši joj.
Sredovečna žena je uspravila pogled ka njoj.
„Ne, nisam.“-odgovorila je.
„Mogu li Vam nekako pomoći?“-pitala je Sara.
„Imam jake bolove. Moram smesta da se vratim kući i popijem lekove. Ali, čini mi se da nemam snage ni korak dalje da napravim.“-govorila je žena grčeći se.
„Ne brinite. Pozvaću taksi i odvesti vas kući. Slobodno se oslonite na mene.“-rekla je Sara i uhvatila ženu pod ruku.
„Hvala ti.“-rekla je i pošla za Sarom.

Sara je uspela ubrzo da pronađe taksi i pomogne ženi da se smesti u njega. Žena je insistirala da Sara pođe sa njom i ona nije mogla da je odbije. U autu joj bolovi nisu prestali. Stiskala je Sarinu ruku, a Sara joj je brisala znoj sa čela i hrabrila je. Kada se taksista zaustavio pomogla joj je da izađe iz auta. Kuća joj je bila velika i Sara je zaključila da ova žena pripada nekoj bogatoj porodici. Služavka im je otvorila vrata i pomogla Sari da smesti gospođu na prostrani kauč u dnevnom boravku. Donela joj je je lekove.
„Tako. Vrlo brzo će bol prestati.“-rekla je gospođa popivši lekove.
„Da. Odmorite se sada.“-rekla je Sara smešeći joj se.
„Hvala ti puno na pomoći. Kako se zoveš?“
„Sara Ledesma.“
„Drago mi je Saro. Ja sam Raquel de Reyes.“
„I meni je drago, gospođo.“
„Zovi me Raquel, molim te.“
„U redu. Zbog čega ste imali takve bolove? Jeste li bolesni, Raquel?“-pitala je Sara.
Raquel se nasmešila, ali su joj se oči napunile suzama.
„Da...Ali, nije ništa strašno. Sve će biti u redu.“-rekla je sa lažnim smeškom i Sara joj nije poverovala.
„Dobro. Ja bih sada pošla.“-Sara je ustala.
„Šteta. Deluješ kao baš prijatna devojka, a ja retko imam prilike da pričam sa osobama poput tebe. Ali, ne želim da te zadržavam. Dovoljno sam te namučila danas.“-nasmešila se Raquel.
„Taman posla, gospođo. Zadovoljstvo mi je što sam bila od pomoći.“
„Hoćeš li mi dodati torbicu, molim te? Tu je na komodi.“-zamolila je Raquel.
Sara je prišla komodi, ali mesto torbice dohvatila je uramljenu sliku koja je stajala kraj nje.
Na njoj su bila dva momka. Sara je u jednom prepoznala Lea. Videlo se da je fotografija stara nekih pet, šest godina. Leo je izgledao mlađe i dosta drugačije nego sada. Imao je spokojan izraz lica, kakav do sada kod njega nije videla.
„Ovo je Leo!“-uzviknula je iznenađeno Sara.
„Ti poznaješ Lea?“-pitala je Raquel uspravivši se na krevetu.
„Da. Šta će njegova slika ovde?“-pitala je Sara.
„To su...to su moji sinovi. Ja sam Leonardova majka.“-rekla je žena drhtavim glasom.
„Zaista? Vi?“-govorila je Sara u neverici.
„Da. Ja sam mu majka.“-rekla je žena i zaplakala.


Kraj 10. epizode
Back to top Go down
View user profile
Zena bez imena
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 14

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Sun 21 Sep 2014 - 7:02

11. epizoda

„Smirite se, Raquel, molim Vas."-pritrčala je Sara uplakanoj dami i spustila nežno svoju ruku na njeno rame.
„Nemojte se uzrujavati. Može Vam opet pozliti."-govorila je Sara zabrinuto.
Raquel je obrisala suze i uzela sliku iz Sarinih ruku.
„Moj Leonardo. Moj sin. Otkada ga samo nisam videla. Pričaj mi o njemu. Kako je? Šta radi? Odakle se poznajete?"-pitala je nešto veselijim glasom žena, osmehujući se Sari.
„Dobro je sasvim. Ne brinite zbog toga."-rekla je Sara.
Raquel je uzdahnula.
„Oprosti mi. Dugo znaš mog sina? Jesi li mu možda devojka?"-pitala je.
„Ne, ne."-Sara je odmahnula glavom.
„Samo smo drugovi. Leo mi je pomogao mnogo puta i stvarno cenim to."
„Uvek je imao dobro srce."-osmehnula se Raquel.
„Pričao ti je o meni?"-pitala je, a na licu joj se mogla primetiti duboka tuga.
„Ne mnogo. Mislim da mu ne prija da priča o Vama i zato nikada to i ne radi"-rekla je Sara iskreno.
Raquel je tužno oborila glavu.
„Nikada mi neće oprostiti."-podigla je pogled zamućen suzama ka Sari.
„Ne govorite tako. Iako ne znam šta se dogodilo među vama, sigurna sam da postoji način da to prevaziđete."
„Sigurno da postoji, ali vremena je sve manje i manje. Uskoro više neće biti vremena da se bilo šta popravi."
„Zašto to kažete?"-pitala je Sara.
Raquel se tužno osmehnula.
„Zapravo, jesam bolesna. I to mnogo. Umirem, Saro."-rekla je Raquel tiho.
Sara je osetila kako joj je zapela knedla u grlu.
„Sigurno se može nešo učiniti."-rekla je i čvrsto stegla Raquelinu hladnu ruku.
„Ne. Imam rak pankreasa i u toliko je podmakloj fazi da se više ništa ne može učiniti."
Sara nije znala šta da kaže. Ispružila je ruke i nežno zagrlila Raquel.
„Mnogo mi je žao, Raquel."-prošaputala je.
„Volela bih da ga vidim makar još jednom dok ne umrem."-čula je Sara kako Raquel kroz jecaje izgovara.
„Pomoćiću Vam. Obećavam da će Vaš sin ponovo biti kraj Vas."-rekla je Sara odlučno. Sada kada je znala da Leova majka umire, nije mogla da dozvoli da se to desi pre nego što dobije oproštaj od svog sina.
„Zaista bi to uradila za mene?"-pitala je Raquel iznenađeno.
„Da. Za Vas i za Lea. Sigurna sam da i on, iako to prikriva, najviše od svega želi da Vam oprosti i opet kraj sebe ima svoju majku."
„Hvala ti!"-uzviknula je Raquel smejući se i plakajući u isto vreme. Poljubila je Saru u oba obraza i snažno je zagrlila.
„Želim da znate da meni možete verovati. Slobodno mi možete ispričati šta se dogodilo između Vas i Vašeg sina. Ja Vas neću osuđivati. Ako budem znala o čemu se radi, biće mi mnogo lakše."
„Naravno. To je jedna duga priča i u našoj porodici se nikada ne govori o tome. Ali, spremna sam da je tebi ispričam."-rekla je Raquel držeći Sarinu ruku u svojoj.
„Ja...Potičem iz jedne jako bogate i ugledne porodice. Rastući u njoj, uvek sam imala sve što sam želela. Šta god bi mi se dopalo i šta god bih poželela sledećeg trenutka je bilo moje. Tako je bilo od kako sam se rodila i ja sam na to bila naviknuta. Roditelji su mi u svemu udovoljavali. Bila sam njihova princeza. Kada sam porasla i stasala u devojku došlo je do raznih promena. Promene su bile u meni, mojoj glavi, u mojim shvatanjima, željama i ciljevima. A sve te promene su zapravo bile posledica jedne velike ljubavi."-Raquel je uzdahnula i na par trenutaka zaćutala.
„Moj suprug i ja se znamo čitav život. Naše porodice su se poznavale, družile i posećivale. Njegovi su bili imućniji od mojih. On je uvek bio dobar prema meni. Ja sam ga doživljavala i volela kao brata. Na njega sam uvek mogla da se oslonim i pričam mu o onom o čemu nisam smela pričati drugima. Uvek me je pažljivo slušao i savetovao. Njegovi saveti su bili od velike pomoći. Uvek me je branio i obasipao pažnjom. To mi je prijalo. Znala sam da je zaljubljen u mene, ali ja jednostavno nisam osećala isto prema njemu. Bio mi je najbolji drug i ništa više od toga. Međutim, moji roditelji su vršili pritisak na mene. Govorili su mi kako je on divna prilika i kako bih ga sigurno zavolela ukoliko bi mu pružila priliku. Odlučila sam da ih poslušam. Počeli smo da se zabavljamo i išlo nam je dobro. Čak šta više, činilo mi se da se zaljubljujem u njega. Međutim, on je morao da putuje u inostranstvo na studije. Tražio mi je da mu obećam da ću ga čekati. Uradila sam to, ali ne i ispunila."-opet je zastala.
„Njegov odnos prema meni se nije promenio nakon odlaska. I dalje je bio onaj isti, ali ja nisam bila ona ista. Polako sam se hladila i bivao mi je sve dalji i dalji. Kada sam upoznala Leovog biološkog oca, Rigoberta, gotovo sam poludela od ljubavi. On je imao sve što sam želela. Obožavala sam ga, a i on je mene. Međutim, jedino što mu je nedostajalo bio je novac. Rigoberto je bio siromašan i znala sam da moji roditelji nikada neće dopustiti da budem sa nekim ko nije naš nivo. Krili smo našu vezu, ali su moji ubrzo saznali. Bio je to veliki šok za njih. Mnogo sam ih razočarala. Zato su morali brzo da reaguju. Moj suprug je u roku od mesec dana ponovo bio kod kuće. Zaprosio me je i brzinom svetlosti već sam bila njegova žena."
„Vaši roditelji su Vas primorali na to?"-pitala je Sara.
„Da."
„Zašto se niste protivili?"
„Naravno da sam se protivila. Pokušala sam čak i da pobegnem od kuće, ali sve je bilo uzalud."
„Šta je bilo posle?"-pitala je Sara zaintrigirana pričom.
„Moj suprug i ja smo dan nakon venčanja otputovali u inostranstvo. On je nastavio sa školovanjem, a ja sam bila kraj njega. U početku sam pokušavala da stupim u kontakt sa Rigoberto, ali bilo je nemoguće. Pomalo me je i grizla savest. Moj suprug je bio tako dobar prema meni i nisam želela da pati. Zato sam odustala od svega i bila dobra supruga. Uskoro smo dobili našeg prvog sina, Alejandra. Brak nam je bio dobar i bili smo srećni, a ja sam nekako uspevala da pronađem utehu. Imala sam dete. On je bio sav moj svet, te se nisam tako često sećala Rigoberta. Trudila sam se da ga prebolim. I sve bi bilo dobro da se nismo nakon sedam godina provedenih u inostranstvu vratili ponovo u ovaj prokleti grad. Kada smo se vratili, sve je nekako oživelo. Kud god bih pošla sve bi me sećalo na moju veliku ljubav. Znala sam da i dalje živi ovde, ali nisam želela da ga tražim. Međutim, sudbina nam je opet spojila puteve. Sreli smo se na nekoj svečanosti, gde sam se umalo onesvestila od uzbuđenja. Radio je tu kao konobar. Krišom smo se sastali. Znao je da su me primorali da se udam i sve mi je praštao. On se nije ženio i nije prestao da me voli. Baš kao ni ja njega. Predlagao mi je da ponovo pokušamo da pobegnemo, ali ja nisam imala srca. Činilo mi se manje bezbolnim to što sam odlučila da varam muža sa njim. I tako je Rigoberto postao moj ljubavnik. Bila sam srećna kao nikada."
„Gospode, kakva priča. Onda ste ostali u drugom stanju?"-pitala je Sara.
„Da. Rodila sam Lea. Plod moje i Rigobertove velike ljubavi. Međutim, ni tada nisam bila dovoljno hrabra da priznam sve svom suprugu. Pustila sam da veruje da je Leonardo njegov, a Rigoberta sam ubedila u to."
„Nije znao da je Leo njegov sin?"
„Ne. I tako su prolazile godine i godine. Moja i Rigobertova veza je i dalje trajala. Moj suprug nikada ništa nije posumnjao. Mnogo me je voleo i odbijao je da uvidi da ja ne osećam ništa prema njemu. Takođe je i stalno bio zauzet poslom, te je meni bilo vrlo lako da održavam svoju vezu. I to je trajalo, sve do pre par godina. Leo nas je otkrio. Mislim da je duže vreme sumnjao, ali ja nisam obraćala pažnju. Onda nas je i uhvatio na delu. Bio je to veliki udarac za njega."-zaplakala je, a Sara ju je pomno slušala.
„Potpuno se promenio nakon toga. Zapretio je da će ubiti Rigoberta, ako ne budem okončala vezu sa njim. I taman kada sam htela sve to da okončam, on nas je ponovo zatekao i sve to pogrešno protumačio. Mislio je da mi je on bitniji od porodice, od moje dece. Tada je počeo da ga tuče i gotovo bi ga ubio da mu nisam rekla. Morala sam tada da im priznam da su otac i sin."
„Bože."-Sara nije znala šta da kaže dok je Raquel jecala sećajući se.
„Tog trenutka sam ih izgubila, obojicu. Saznali su i moj suprug i Alejandro. Moj suprug je takođe bio besan. Verovao je da je Leo njegov sin i zaista ga je mnogo voleo. Međutim, na kraju je odlučio da mi oprosti sve. Toliko dugujem tom čoveku. Ne razumem zašto me i dalje voli, nakon svega što sam mu učinila."
„Šta je tada bilo sa Leom?"
„Rekao mi je toliko ružnih stvari. Znam, zaslužila sam to. Smesta se spakovao i otišao od nas. Rekao je da ne želi nikada više da me vidi. Bezbroj puta sam pokušavala da stupim u kontakt sa njim, bezbroj puta sam ga molila za oproštaj, bila na kolenima, ali ništa nisam postigla. Činilo mi se da me sa svakim pokušajem sve više mrzi. Tako je do dana današnjeg."
„A u kakvim je odnosima sa Vašim suprugom i sinom?"-pitala je Sara.
„U početku je odbijao svaki kontakt sa porodicom, ali je onda bar prem njima smekšao. Ipak oni nisu ničemu krivi. Sa bratom se viđa češće, a sa mojim suprugom povremeno. Ništa više nije kao pre. I moj suprug pati što ga više ne zove tata. Ipak, on nije mogao da izbriše ljubav prema njemu kada je saznao istinu."
„Znate, koliko sam mogla da primetim, Leo je sad u dosta dobrim odnosima sa svojim biološkim ocem."-rekla je Sara.
„Čula sam za to i drago mi je što je tako. Takođe sam saznala da se Rigoberto oženio. Želim mu svu sreću, zaslužio je to."-rekla je tužno.
„Hvala Vam. Hvala što mi verujete i što ste mi poverili sve ovo. Verujte, ja neću nikome reći. I ispuniću svoje obećanje. Ako je Leu do nekog stalo, onda sam to ja. Mene će morati da sasluša.-rekla je Sara.
„Zaista? Šta je to među vama?"-pitala je Raquel široko se osmehujući.
Sara je stidljivo slegla ramenima.
„Šta god to bilo, jako mi je drago. Ti si stvarno predivna devojka. Samo se čuvaj. Mnogo se čuvaj. Moj sin više nije onaj dobar klinac kakav je bio dok je živeo u ovoj kući."-rekla je Raquel ozbiljnim glasom.
„Zašto to kažete?"
„Svašta sam čula i volela bih da su to samo glupe izmišljotine. Verujem da u njemu postoji i dalje ono nešto, čim je odabrao tebe za drugaricu ili..."-zaćutala je i nasmejala se i Sara joj je uzvratila osmehom.

Sara se srdačno oprostila od Leove majke i odlučila da odmah uradi nešto po pitanju svog obećanja. Sela je u taksi i uputila se ka Leovom stanu. Celim putem je nervozno cupkala i grickala nokte. Znala je da neće biti lako pričati sa Leom o njegovoj majci. Iako nije opravdavala ono što je Raquel uradila, bilo joj je jako žao nje. Smatrala je da je sve ovo prevelika kazna za nju. Na kraju krajeva sve što je činila, činila je zbog ljubavi. Sara nije mogla da je osuđuje. Sa druge strane, bilo joj je jako žao Lea. Saznanje istine je mnogo uticalo na njega i mnogo ga promenilo. Ali, Sara je znala da je u dubini duše i dalje onaj stari. Izletela je iz auta čim se zaustavio pred Leovim stanom. Trčećim korakom je došla do ulaznih vrata. Udahnula je duboko i pozvonila.

Kraj 11. epizode
Back to top Go down
View user profile
andreica_
TVNovele Novi član
TVNovele Novi član
avatar

Broj postova : 2

PostSubject: Re: Anđeo čuvar   Wed 8 Apr 2015 - 7:09

Procitala sam u jednom dahu. Strava je, molim te nastavi..
Back to top Go down
View user profile
Sponsored content




PostSubject: Re: Anđeo čuvar   

Back to top Go down
 

Anđeo čuvar

View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
REGISTRUJTE SE NA: http://emdt.forumsr.com/ :: Ostale teme :: Web-novele-